Braća Bajić u sentiš izdanju: Kad veseljaci pevaju o polomljenoj ruži (PLEJLISTA)

"Jedna ruža polomljena, jedna ljubav izgubljena,

Preporučujemo

sad kad više nisam s tobom, šta da radim sam sa sobom.

Draga moja mili cvete, vidiš kako dani lete,

što ostavi mene sama da te čekam godinama.

Cvetaj ružo u proleće i najlepše budi cveće,

ja ću uvek da te volim i sa tugom da se borim.

Naša ruža ne miriše jer ti sa mnom nisi više,

kao ruže polomljene, ja bez tebe, ti bez mene." (Rade Vučković)

Braća Bajić pevaju o polomljenoj ruži! Andrija i Toma, narodnjački veseljaci, u sentiš izdanju!

U roku od nekoliko meseci, jedna pesma Radeta Vučkovića doživela je tri izdanja, na tri albuma, sa tri različita naziva. Pesmu je prvi snimio 1983. godine Rade Petrović pod nazivom "Draga moja mili cvete" uz ansambl Tomice Miljića. Sa izmenjenim tekstom pesmu snimaju 1984. godine Andrija i Toma pod nazivom "Polomljena ruža" uz ansambl Svetomira Šešića. Iste godine pesmu snima i Rifat Tepić pod nazivom "Ja izgubih verenicu" uz ansambl Mirka Kodića.

- Iako nije hit, kako godine prolaze, sve me više pogađa ova pesma. Mlad sam se oženio, i za sva vremena vezao ženom, "divnim cvetom", kao što napisa Rade Vučković. Tako sam smirio leptira u sebi, jer, ko zna šta bi bilo da sam prvo zasvirao harmoniku, pa jurio koleginice - kaže Andrija Bajić.

- Ali, kad smo Toma i ja postali popularni, označavali smo tačkama na geografskoj karti bivše Juge svako mesto gde smo nastupali. Karta se bukvalno zacrnela od tačaka sa našim nastupima. Pevali smo i po sportkim halama, salama bioskopa i domova kulture. Pevali smo i po kućama naših ljudi u otadžbini i rasejanju.

Andrija i Toma su duhoviti ljudi, autentični humoristi, rođeni veseljaci, takve su im i pesme, takvi su im i nastupi. Naravno, legendarni duet je pevao i poneku srceparajuću pesmu. Nije lako napraviti hit od vesele pesme i parodije. Sentiši su vazda isplatljiviji.

- Ljudi su nam "zahvaljivali" na razne načine: svojim prisustvom, devizama, čekovima bez žiranata. Sećam se, pevali smo u klubu "Banatul" u Njujorku, koji drže naši banatski Rumuni. Ide čovek sa trakom od dva metra, sva izlepljena dolarima, pa nam okači oko vrata, kao ogrlicu - priča mlađi član legendarnog dueta.

- Pevali smo mi i one "malo skuplje", prave kafanske, sa našim prijateljem Brankom Lalićem iz Borova. Jedan gost je plaćao, plaćao, i kad je potrošio sve pare, kaže: "Branko, daj još jednu, nemam više para, al' imam protezu, i jedan zlatan zub u njoj".

Braća Bajić Printskrin: Youtube/Jugoton Music, PGP RTS - Zvanični Kanal

Na jednom od prvih albuma slavnog dueta za produkciju "Studio B", Andrija i Toma snimil su pesme sa mačvanskih prela i posela i pesme iz repertoara šabačkih Cicvarića: "Gde ćeš biti lepa Kejo", "Poranio Jovančiću", "Sindžirići zveče"...

Snimali su Bajići i stare gradske pesme i zapise: "Pred Senkinom kućom", "Tiho noći", "U mojoj bašči zelenoj"...

- Mi smo snimali i sentiše, ali našem temperamentu i stilu nikako ne ide da pevamo pesme tipa "kuku majko, ostavila me devojka". Nije majka kriva, nego ja nisam bio dobar. Taj teren smo prepuštali Kvaki, Tomi, Milančetu, Šabanu, Buci - veli Andrija Bajić.

Trajalo je tako više od pola veka: Andrija komponuje, a Toma piše tekstove. Bajićima nije trebao ni kompozitor, ni tekstopisac. Ipak, pevali su pesme i drugih autora, snimili su i jedan tekst Dobrice Erića: "Ljubio sam po Gruži devojke, dvesta sela, dvesta lepotica, al' ne nađoh oči kao njene, k'o dva sunca sa njenoga lica. Moj je život cvetak na tvom putu znaj, ja sam tvoj početak, a ti si moj kraj".

(Goran Milošević)