Kompozitorski uspesi Hasana Dudića: Šaban, Vida, Bešlić, Bekuta (PLEJLISTA)

"Ovo je pesma samo o njoj, za dane kad se o sreći snilo,

Preporučujemo

beše i suza, beše i tuge, ali i sreće sa njom je bilo.

Ono što drugima ne mogu reći, zašto sam lutao i suze lio,

tebi i meni za prošle dane, nek ova pesma bar ostane.

Ovo je priča života mog, sećanja draga ne daju mi mira,

pevam i gledam ja srećne ljude, dok tiho meni muzika svira.

Ovo je meni ostalo još, kajanje koje dolazi kasno,

za njene suze i ruke nežne i dane kad smo se voleli strasno". (Hasan Dudić - Novica Kostić)

Ovo je jedan od prvih hitova u karijeri Halida Bešlića, pravi narodnjački evergrin sa LP-ija iz 1982. godine uz orkestar Bore Višnjičkog. Na ovom albumu nalaze se još dva Hasanova hita: "Ta je žena varala me" i "Do ljubavi tvoje mi je stalo". Prateće vokale pevala je Šemsa Suljaković.

- Vraćajući film unazad, otkrio sam nešto veoma čudno - najvažnije stvari dešavale su mi se u desetogodišnjim ciklusima, i to na broj dva. 1972. došao sam u Beograd; 1982. postao sam jedan od najtiražnijih pevača i kompozitora u bivšoj Jugi; 1992. pobedio sam na mnogim velikim festivalima, i to usred ratnih zbivanja; 2002. posle teških životnih problema, vratio sam se u sedlo; 2012. preživeo sam još jednu životnu buru i vratio se sa novim pesmama; nadam se da će i 2022. označiti neku novu uspešnu dekadu - kaže Hasan Dudić.

1982. godina je vrhinac pevačke i kompozitorske karijere Hasana Dudića. Snimio je i svoj pevački album života sa nekoliko hitova: "Doviđenja mladosti voljena", "Sad je kasno za novi početak", "O tebi pevam Emina". Te godine je vinuo u estradni vrh i Zlatu Petrović sa pesmama "Dođi da mi ruke greješ", "Pamtiću sastanke naše", "Plavokosi".

- Pesma je moja opsesija. Jedna od prvih pesama koju sam "progutao" bila je Safetova "Da sam pčela želja mi je pusta, pa da sletim curici na usta". Analizirao sam taj tekst, prepisivao ga, i shvatio da je pesma kao film: mora da ima početak, radnju i na kraju, u reftenu, pamtljivu poruku - kaže Hasan.

- Još kao klinac od desetak godina, osetio sam da mi pisanje ide od ruke. Neke od prvih snimljenih pesama dorađivao sam sa mojim bratom Šabanom Šaulićem. Dešavalo se da Šaban započne pesmu, a ja je završim. Neke pesme sam ja sam uradio, pa davao Šabanu da snimi. Tako su nastale pesme: "Kad ljubavi dođe kraj", "Prođe mladost i lepota", "Samo mene volela si lažno", "Hajdemo nekud iz ovog grada", "Hej živote umoran sam, a smrti se bojim".

Hasan je vanredno muzikalan. U detinjstvu je svirao gitaru, kasnije se zaljubio u bubnjeve, postao jedan od traženijih studijskih bubnjara.

- Kad su instrumenti u pitanju, ja sam kao mali majmun - sve sam hteo da naučim da sviram. Miša Blam me učio da sviram bas gitaru. Za svoju dušu sam drljao i po harmonici, omađijan svirkom Buce Jovanovića. Osamdesetih sam kao kompozitor prevazišao samog sebe. Pomerao sam standarde u novokomponovanoj narodnoj muzici. Moje pesme su svirali solisti džez orkestra, gudači filharmonije, Pavke, Branimir, Tomica, Buca, Boki, Šišić, Bosanac... Moji foršpili su bili prepoznatljivi po dominaciji saksofona i klarineta. Ja sam preteča jednog posebmog stila, i jednog i drugog Halida - veli Hasan.

Hasan Dudić Foto: Telegraf

I u vreme ekspanzije "Južnog vetra" i "turbo folka" ostao je veran svome stilu. Anu Bekutu je podigao sa "Rano moja" i "Stani, stani zoro". Vidi Pavlović je komponovao nekoliko bisera: "Druga te noćas ljubi", "Srećno vreme", "U ime ljubavi", "Ti si naš'o drugo rame".

I danas ne odustaje od prave narodne muzike. U 21. veku eksplodirale su Hasanove dvojke iz dvadesetog veka: "Sam kroz život ja ne mogu dalje", "Nespavane noći, muzika i dim", "Tvoj život je nemiran k'o bura", "Gledam oči tvoje"...

- Koliko te pesme vrede vidim i po tome što ih snima i po nekoliko izvođača. E sad, ako ih već presnimavaju, bio bi red makar da me pitaju i ispoštuju kao autora. Ali, ne mogu oni da presnime koliko ja mogu da komponujem. Šta ću kad sam zaljubive prirode. Žene su mi glave došle, a mnoge su kroz moj život prošle - primećuje legendarni Hasan Dudić.

(Goran Milošević)