Kompozitorski biseri Mladena Petrovića Kosmajca: Pesma vruća stiže iz Nemenikuća (PLEJLISTA)

"Ne tuguj druže stari, mi nismo više deca, ona ne može čuti kad tvoje srce jeca. Obiđi pola sveta da nađeš ljubav pravu, a njene lažne suze pokloni zaboravu. Ne tuguj svake noći, jer danas večnog nema, uzalud tražiš sreću u dvorcu uspomena. Kad budeš srećan čovek, ti zovi druga svoga, ispijmo čaše vina za radost srca tvoga." (Mladen Petrović Kosmajac - Miodrag Ž. Ilić)

Preporučujemo

To je tek jedna u nizu malo skupljih pesama iz opusa Mladena Petrovića Kosmajca, najegzotičnijeg narodnjačkog vokala, i njegovog najplodnijeg tekstopisca, legendarnog Miodraga Ž. Ilića. Pesmu je poskupela jedna svirka Kodić Mirka, zapravo, jedna od prvih foršpil improvizacija.

- To je prva pesma koju sam komponovao samom sebi. Do tada sam snimao sa legendarnim Radojem Mitrovićem Barajvcem, pa sam poželeo i na sledećim pločama sličnig majstora. Upoznao sam Mirka Kodića, dok nije imao formiran orkestar.

- Dogovorimo se da mi svira na ploči, zakažemo snimanje, a Mirko povede samo još jednog harmonikaša i bas gitaristu. Dođoše u studio, i gladni i žedni, pojedoše kilo kobasice i veknu 'leba pre snimanja. Eto, tako sam snimio svoje prve autorske pesme, a Kodić je prvi put zasvirao na ploči, makar i sa ansamblom od tri člana - kaže legendarni Kosmajac.

Ovaj narodnjački unikat nasledio je harmoniku od oca, stradalog u vihoru Drugog svetskog rata. Ostao je ratno siroče uz dedu violinistu.

- Ja sam zavoleo harmoniku zato što je moj deda odbio da seje suncokret! Naime, deda mi je branio da sviram, plašeći se da ne pokvarim harmoniku, uspomenu na mog stradalog oca. Moj deda je imao problema sa novom komunističkom vlašću - odbio je da seje suncokret i zaglavio u zatvoru kao "predratni bogataš".

- Za vreme dedinog odsustva, ja sam vežbao da sviram i za sva vremena zavoleo harmoniku. Kad se deda vratio iz zatvora, obradovao se i rešio da me vodi kod majstora na dalje usavršavanje - priča Kosmajac.

Imao je sreću u nesreći da raste u Nemenikućama, gde nije bilo ni svirača ni pevača, a narodu je trebalo veselja.

Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS, Youtube/Diskos Official

- Od dvanaeste godine sviram klavirsku harmoniku, sviram igranke, svadbe i vašare. U to vreme nije bilo ni orkestara, ni pesma, tako da nisam imao konkurenciju. Igranke sam svirao sam. Kasnije se uz harmoniku pojavila i frula, pa bas, pa violina.

- Usavršio sam Mijin prstored na dugmetari kod mog majstora Ilije Spasojevića. Sviram i levom i desnom rukom, iako na levoj imam samo dva prsta. Na harmonici sam i komponovao, naučio i moje sinove (Radeta i Stefana) da sviraju - kaže vlasnik najpromuklijeg glasa.

Snimio je nekoliko gramofonskih ploča sa desetinama svojih autorskih kompozicija: "Ne tuguj druže stari", "Nisam čovek srećne ruke", "Hej živote, ti ne žuri tako", "Šumadinko, moja mila diko", "Majko, vraćam se kući", "Evo mene pored lepe žene", "Kosa ti je smeđa", "Od mog srca do tvog srca", "Od Topole do Kosmaja", "Služi sine svom narodu", "Ja sam momak sa planine", "Sećaš li se prohujalih noći", "Ti si mala maca"...

- Ne smatram sebe nekim velikim kompozitorom, ali, eto, većinu pesama sa mojih ploča ja sam komponovao. Nisam ostao dužan ni mojoj tadašnjoj supruzi Mileni Petrović - komponovao sam joj veliki hit "Prvo slovo tvog imena".

- Imao sam sreću da mi na pločama sviraju najveći harmonikaši i njihovi orkestri. Mirko Kodić je sa mnom snimio svoju prvu ploču, a Mija Krnjevac jednu od svojih poslednjih - ističe Mladen Petrović Kosmajac.

(Goran Milošević)