Srba Milutinović Šamovac: Pevač i svirač plemenitog pedigrea (PLEJLISA)

"Ove noći ja hoću da živim, baš me briga šta će neko reći, ne živim za drugog već za mene, šta je život bez vina i žene. Nema pravo niko da me žali što ludujem i što tako radim, neću da mi duša željna bude, pijem vina mesto njene suze. Pijem ja, piješ ti, pije on, piju svi, pijmo dok ne pukne zora, pijmo jer se tako mora. Znam da život ništa drugo nije, danas jesmo a sutra nas nema, najlepše je provesti ga tako, pokraj vina i kraj lepih žena. Neko juri da što više ima, al' za mene sve to važno nije, jer kraj isti biće ravan svima, tu je prosjak ravan carevima." (Dragan Aleksić)

Preporučujemo

Tako lepa, a tako retka pesma - čak je nema ni na "Jutjubu"! Snimljena je pre pola veka na "Diskosovom" singlu sa još tri pesme legendarnog harmonikaša i kompozitora Dragana Aleksića.

Snagom nadahnute interpretacije Srbe Milutinovića ušla je u kafane, bez ikakve reklame. Mnogo više vredi nego što pokazuje - to je sudbina i ove pesme i njenog pevača.

- Ja sam šumadijsko seljače iz Dragobraće kod Kragujevca, iz plemenite i muzikalne loze, a kad pređoh u Beograd postadoh malo i građanin. Moji preci, vredni i čestiti seljaci, izrodiše u devetnaestom veku zdrav porod i volovima obrađivaše još zdraviju zemlju. Jedan predak se pročuo tako što je prilikom oranja komandovao volovima: "Ajš amo!" Prozvaše ga "Šamo", a sve moje "oni Šamovi", i na kraju ostasmo "Šamovci". Zbog nadimka, i danas sam sumnjivog porekla. Mnogi misle da sam ja Slovenac - priča Srba Milutinović za Muzičku apoteku.

Srba je ratno dete, rođeno na Vidovdan 1942. godine. Više od plodne zemlje i punokrvnih volova zavoleo je pesmu. Imao je i od koga.

- Moj deda Adam bio je najveći majstor frule svoga doba. Svojim rukama je pravio frule na kojima je svirao. Na koncertima je izvodio bravuru - popne se na binu sa komadom drveta, i dok ostali muzičari sviraju, za pola sata, pred publikom, isvrdla sedam rupa i cev na fruli. Između dva svetska rata snimio je desetak ploča, držao koncerte po evropskim halama, nastupao na vladarskim dvorovima, svirao Čerčilu na uvce. Prozvaše ga "Vilzon" (seljaci su tako prekrstili Čerčlilovo ime) - priča Srba Šamovac.

- I otac mi je lepo pevao i svirao harmoniku. Tako sam i ja naučio i zavoleo gradske pesme i romanse, dalmatinske, makedonske, sevdalinke, kasnije i meksikanske pesme. Svirao sam gitaru, svirao i bubnjeve, proširio repertoar na hiljade pesma, svirao "Haliska" pred Obrenom Pjevovićem.

Snimio je Srba, pre Miroslava Ilića, četiri Obrenove pesme na singlu iz 1968: "Negde u Srbiji na brdu Ljubiću", "Ovom te pesmom pozdravljam", "Letnje veče, rosa pada", "Jablan brezu zagrlio". Snimio je dve singlice sa nekoliko lepih pesama Dragana Aleksića: "Ostajte ovde", "Danas ženim sina miljenika", "Pijem ja, piješ ti". Izdao je i dve singlice sa pesmama Radeta Bogićevića ("Cvetao je bagrem beli") i Mite Mićića ("Radovah se prvom momkovanju"). Ukupno - 20 pesama na pet singlica.

Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal, Youtube/Zavesa59 Radio muzickoblago, Youtube/Velja Popovic

- Diskografija me nije zanimala. Pevao sam i svirao sa najvećim muzičarima tog doba, pratio Zaima i ostale sevdalije, obišao svet, upijao fore od Obrena, Radeta Bogićevića, Jovice Petkovića. Sve te ploče sam snimao, onako, uzgred, bez producenta, sa tri instrumenta, bez uvežbavanja. Odemo u studio sa dve harmonike i basadžijom, pa pukne bas usred snimanja, a mi trpamo krpe i novine da ne produva - seća se Srba romantičnih studijskih snimanja.

Srba Milutinović Šamovac u duetu sa Veljom Popovićem najautentičnije na svetu svira i peva pesme Bose Ovuke i Radeta Bogićevića. Važi za pevača sa najvećim repertoarom starih gradskih pesama i romansi. Duša ga boli što su te pesme skrajnute i nazvane "lipsanom vrstom muzike".

- To su pesme najveće emotivne i misaone snage. Pisali ih Zmaj, Đura, Jesenjin, Desanka, Lorka. Otmen svet je slušao tu vrstu muzike, napijao se plemenitom emocijom. Danas jedino u Muzičkoj apoteci mogu da sviram i pevam romanse - veli Šamovac.

Srbo, čekamo te u Muzičkoj apoteci!

(Goran Milošević)