101 godina od rođenja Obrena Pjevovića (1): Dobrivojev milopoj (PLEJLISTA)

"Pamtim njenu rusu kosu, na ramenu obramicu, jedan mali nežni beleg na rumenom njenom licu. Mnoge momke je urekla, natpevala zvuk planina, žarom oka srca pekla, njiva, šuma i dolina. Kud god idem poručujem, molim sunce, zvezde, staze, da poruke njoj prenesu, ako li je negde spaze, da naiđe kroz poljanu, da joj vidim ruke bele, i upitam da l' su za njom moje želje izgorele. Kad izjutra poljem ide, obrazima seni rosu, gledajuć je bez predaha, isputim iz ruku kosu. Ne javljam se sa otkosa i ne mičem nikud s mesta, dok predahnu, ona bosa niz poljanu negde nesta. Kad po vodu sama pođe, na kofama škripnu resla, puca granje kroz sokake, prolamaju momci presla. Nema slike ubrošne da je svima tako mila, kao što je ona bila, ručkonoša bela vila." (Obren Pjevović)

Preporučujemo

E, to je harmonija na Obrenov način - milozvučna slika ručkonoše uz Dobrivojev glas i orkestar Dragana Aleksandrića, plemenita oda izumirućem patrijarhalnom načinu života. Prosečnom konzumentu današnjeg folka trebalo bi prevođenje nekoliko reči ove pesme: "urekla", "resla", "presla", "obramica", "ubrošena".

"Ručkonoša" je snimljena 1974. na singlu "Diskosa", u jeku ekspanzije najvećih hitova narodne muzike. Ovo je jedna od najdužih narodnih pesama (traje skoro sedam minuta). To je dovoljno da, i po ondašnjim i današnjim merilima, bude okarakterisana kao lepa, a nekomercijalna i smarajuća.

- Čika Obren je sve nas zarazio poezijom, tom istinom i lepotom Morave i Šumadije. Govorio je: "Tolstoju i Dostojevskom treba i nekoliko hiljada strana da ispričaju svoju istinu života, a ja to učinim sa nekoliko stihova". Kada mi je ponudio "Ručkonošu", tu gomilu teksta, pomislio sam - a, što baš meni "Rat i mir"! - pričao je Dobrivoje.

- Dugo sam je vežbao, pevušio zatvorenih očiju. Ali, na snimanju u studiju, sve mi se pomešalo. Snimio sam je posle nekoliko pokušaja, sve vreme čitajući tekst. Otpevao sam je na snimanju i zarekao se - nikad više! Nikad je više nisam zapevao, a toliko sam je puta slušao, naročito kad ostanem sam - pričao je Dobrivoje u mojim radio emisijama.

Snimao je Dobrivoje i pre Obrena, pobeđivao na "Ilidži", ali bez pravog hita.

- Kada mi je Obren prvi put otpevušio "Ej, da mi je", dopalo mi se, a u sebi sam pomislio: "Još jedna lepa, a nekomercijalna pesma. Mnogo teksta, bez pamtljivog refrena. To sam već imao kod Obrena". Kada sam je otpevao na "Hit paradi", osetio sam da publika prihvata pesmu - pričao je pokojni Topalko.

- Ali, usledio je šok - prvi tiraž je štampan sa usporenim snimkom, kao na 78 obrtaja. Neke radio stanice emitovale su i taj snimak sa tehničkom falinkom, verujući da ja tako pevam. Obren je intervenisao u PGP-u, ispravili su snimak i dosta se prodalo. Tako sam od Obrena dobio prvi i pravi jugoslovenski hit - pričao je pokojni Topalko.

Printskrin: Youtube-GP RTS - Zvanični Kanal

Na malim i velikim pločama Dobrivoja Topalovića našlo se desetak Obrenovih pesama: "Ručkonoša", "Majčina čežnja", "Ej da mi je", "Daleko je moj zavičaj mio", "Ranjeno je mlado srce moje", "Nedostižna". Sa grupom "Šumadijske delije" snimio je još dve Obrenove pesme: "Otvori mi prozor mila" i "U Milevu svako gledi".

- Obren je bio opijen Moravom - pričao je Dobrivoje.

- Sećam se, posle koncerta svratim kod čika Obrena po neku novu pesmu, po mogućstvu sentiš, a on mi uz čokanj rakije, sir i paradajz izvadi notes i krene da pevuši: "Beograde i Avalo plava, srce mi se s vama razgovara. Svakog dana, i jutro i veče, Morava mi pored srca teče".

(Goran Milošević)