73. rođendan Mladena Tomića: Duša željna pesama i žena (PLEJLISTA)

"Sreo sam je u malom kafiću, crveni su karanfili bili,

Preporučujemo

dugo smo se držali za ruke, ali sreću nismo osetili.

Izašla je tužna iz malog kafića i krenula nekud niz ulicu dugu,

od bola mi tada reč u grlu stade, hej živote brate, što razdvajaš mlade.

Sa suzama u očima tužnim naše jutro mi smo ispratili,

al' sećanje ostalo je samo, jer oboje vereni smo bili.

Život ide svojim tokom dalje, crvenih će karanfila biti,

ali jutro kada sam je sreo, neću moći nikad preboleti." (Nazif Gljiva)

Eto, tako je Mladen Tomić pre 40 godina otvorio sezonu kafića u narodnoj muzici. Doduše, pesmu je pre Mladena snimio Nikola Urošević Gedža sa ansamblom "Mlade Sarajlije", a posle Mladena i Imeri Seifadin Sefer sa ansamblom Ace Stepića. Svaka je lepa na svoj način, ali ova Mladenova nema rok trajanja. Snimljena je 1982. godine na LP-iju sarajevskog "Diskotona" uz orkestar Bore Višnjičkog. Bio je to diskografski i pevački vrhunac Mladena Tomića, estradnog šarmera i pustolova, magistra elegancije.

- Ceo album "Sreo sam je u malom kafiću" sa osam pesama snimio sam na Ibarskoj magistrali u vikendici Saše Subote. Za dva dana smo završili ceo album. Ponosan sam na taj album, i tek sad vidim koliko smo išli ispred vremena - veli Mladen.

I zaista, suvu emociju hitmejkera Nazifa Gljive zapečatio je Mladen Tomić svojim retkim trilerom i vibratom, uz maestralan aranžman i plemenitu gitaru Bore Višnjičkog i harmoniku Dragana Stojkovića Bosanca.

- Rođen sam 22. juna 1947. u Stupu kod Sarajeva, odrastao uz bajkovitu prirodu i domaće životinje. Završio sam za mašinca, pohađao kulturno-umetnička društva, a onda sam zavoleo kafane. Pevao sam "Kod Bude", u "Topoli" i "Kristalu", slušao kako Vida peva sevdah uz Šerbinu harmoniku, divio se Tozi i njegovom šmekeraju - priča Mladen za Muzičku apoteku.

- Umetnički sam ponikao na najvećem festivalu narodne muzike. Prvi put sam nastupio na "Ilidži" 1969. u alternaciji sa Kvakom. Imao sam čast da kao mali "seljačić" zapevam pored velike legende pesmu Selvera Pašića "Sviraj cigane". Tako sam razbio tremu, i već na sledećoj "Ilidži" 1970. doživeo ovacije moje raje. Pevao sam pesmu Irfana Ajanovića "Gordana ljubljena". Zagrmelo je u publici, lupalo se u šerpe, kante i tanjire. Bublika je osetila snagu pesme i moju emociju. Prošao sam bez nagrade, a dobio večiti hit na početku karijere.

Mladen Tomić Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Taj čudan spoj sela i "šehera", ljubavi i siromaštva, obeležio je Mladenovo detinjstvo.

- Otac mi je bio šofer, majka domaćica. Čuvajući krave i svirajući frulu, izgleda da sam zaparao uši svom komšiji Stanku, profesoru muzike. Upisao me u muzičku školu kad sam imao dvanaest godina. Svirao sam obou, ali, sve mi je to bilo daleko od narodnjaka. Posle četiri godine napuštam muzičku školu i sa četrnaest godina počinjem da pevam u kafani. Tako sam upoznao muzičku elitu i svoje buduće kompozitore: Šerbu, Jovicu, Damjana Babića, Spasa Beraka, Mijata Božovića, Blagoja Košanina, Nazifa Gljivu, Slavka Baloga, Besima Bajraktarevića - seća se Mladen svojih prvih saradnika.

Posle "Gordane" otpevao je i snimio "Slađanu", "Mariju", "Danijelu", "Suzanu", "Kristinu". Za estradu i marketing nije imao vremena - sav se predao pesmama i ženama.

- Bilo je to doba viteške ljubavi - primećuje Mladen Tomić. - Sećam se, pevao sam sa Hokijem u "Romaniji". Pratio nas je Besim Bajraktarević, izuzetan harmonikaš i jedan od mojih kompozitora. Svirao je gospodski, poput Pavkovića. Toliko je bio zaljubljen u jednu ženu i tužan zbog neuzvraćene ljubavi, te je u trenutku najveće tuge ostavio harmoniku, otišao u kuhinju, odsekao satarom svoj mali prst i doneo joj na tacni.

Posle nekoliko uzastopnih nastupa na "Ilidži", 1975. godine učestvuje i na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu sa prestižnom pesmom "Godinama čekao sam tebe". Iste godine snima svoju najslušaniju pesmu u željama i čestitkama slušalaca na stihove Hilma Mujića, možda i najgospodskiju svadbarsku pesmu: "Ti si ruža mog proleća, sjajna zvezda majske noći, kupi svate i svirače, po tebe ću sutra doći. Pozdravlja te majka moja, kujundžija prsten kuje, stari otac svadbu sprema i željno te očekuje".

Mladen Tomić Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Jugoslovenski pevač ubrzo je postao evropski zavodnik. Hašim Kučuk Hoki je prvi među narodnjacima pustio kosu, a Mladen je pustio brkove kao u Kraljevića Marka.

- Pustio sam brkove zbog jedne Lize iz Minhena. Bio sam mlađi od Lize 18 godina, pa sam učinio sve da joj se približim, da izgledam starije. Verovao sam da su to najseksipilniji brci, sve dok ne videh Dobrivoja Topalovića sa tankim i zakovrčenim, pravim šumadijskim brcima - dodaje sa osmehom estradni pustolov.

Teško je preboleo raspad Juge, to usitnjavanje duha, zatvaranje u stare i nove granice. Zato Srbiju i ne doživljava kao stranu državu. U Sarajevu mu osta mladost, ostaše njegove kuće i kafane. Ostade mu duša željna pesama i žena.

(Goran Milošević)