Dragoslav Mihajlović, gejzir ispod Svrljiških planina (1): Kanarinac kao srcelomac (PLEJLISTA)

"Nije, nije prošlo moje vreme, život nije mnogo sreće dao, to što si me ostavila s tugom, preboleću s nekom ženom drugom. Moje srce ima dva života, ti si jedan odnela sa sobom, ali osta i nešto za mene, nije, nije prošlo moje vreme. Živim, živim i ne žalim ništa, hoću srce ponovo da voli, idem dalje, nikad neću stati, hej živote, moraš sreće dati. Nije, nije prošlo moje vreme, život nije rascvetana grana, nek me niko ni za šta ne krivi, neko jednom, neko dvaput živi." (D. M. Kanaranac - M. Petković)

Preporučujemo

Ovo se plaća srcem, ako nemate ništa sitnije! Kakva pesma, a nedovoljno iskorišćena - Kanarinac kao srcelomac! 

Ovu srceparajuću dvojčicu Kanarinac je otpevao, komponovao i snimio 1984. godine uz ansambl maestra Branimira Đokića. Ćutala je dvadeset godina, a onda sam je zavrteo u mojim radio emisijama.

- Malo je urednika koji imaju osećaj za ovakve pesme. I carica moga srca voli ovu pesmu. To je dovoljno da ne ostane siroče - primećuje Kanarinac.

Krajem 60-ih godina prošlog veka narodna muzika je dobila autentičnog kantautora, tako kreativnog umetničkog imena - Kanarinac. Znalo se: svaka ptica svojim glasom peva, al' nijedna kao Kanarinac. Formirao je i svoj ansambl "Raspevani kanarinci", snimio desetine ploča u zlatnom i srebrnom tiražu, pobeđivao na najvećim festivalima ("Ilidža", "Beogradsko proleće").

- Snimao sam u početku sa svojim ansamblom, kasnije i sa svim ansamblima RTS-a, sa Branimirom i Pavketom, sa Radojkom i Draganom Aleksandrićem, sa trubačima. Pavke je moj drug iz vojske, to prijateljstvo i danas traje. Drago mi je što je iznikao u jednu planinu koja ima i tišinu, i radost i dubinu, i strah i poštovanje - priča Kanarinac o svojim saradnicima.

Stvarao je i najmodernije pesme, zasenjivao svojim šlagerčićima ("Budi mi devojka" i "Ja te volim") najveće zvezde narodne muzike. Ipak, sve je poteklo sa jednog izvora.

- Bio sam jagančar moje baba Ruže, u mom selu Lukovu ispod Svrljiških planina. Hteo sam da ovekovečim tu idilu, taj zveket medenica, taj zavetni motiv izgubljenog jagnjeta. Sa tehničarem Radio Niša jurili smo jagnjad u mom kraju dok nismo ulovili ono razdragano dozivanje pastira i blejanje - "Paćo, Paćo, beeee" - priča Kanarinac za Muzičku apoteku.

- Krenuo sam drvenim vozom iz Lukova, preko Svrljiga, Niša i Beograda do Sarajeva. Upijao sam lepotu sela i dobrotu ljudi. Svi su se radovali mojim uspesima, moje selo se radovalo što idem da se školujem. I posle poluvekovnog stvaralaštva, još uvek nisam uspeo da opevam moje selo. Ova pesma je u meni kuvala preko 50 godina. Još je nisam snimio, a možda je ovako i lepša, dok je samo u meni.

Foto: Promo

"Selo moje u suzama, u suzama, u ranama. Svi te redom ostaviše, ostaviše, zaboraviše. Nema vina, ni pšenice, ni pšenice, ni lozice. Nema pesme, devojaka, devojaka, ni momaka.Oj Srbijo, vilo bela, tužna su nam sejo sela, a na srcu leži rana, selo moje u suzama."

Kanarinac je nadahnuti pesnički gejzir - nikad ne znaš kad će te prosuti svojim vrućim stihovima.

"Zbog jedne reči, tražim te u svakom zalasku sunca, u ranoj zori, u pesmi slavuja. Zbog jedne reči, koračam putem ko svitac u noći, koračam, a ne znam kud me put vodi. Zbog jedne reči, ljubavi moja, zbog jedne reči, koju ti nisam smeo reći. Zbog jedne reči, ukradoh od života i sreću i tugu, okitih kosu jorgovanom belim, i sve što sam dalje od tebe, sve te više želim. Zbog jedne reči, koju ti nisam smeo reći, menjam ulice ne bih li te sreo, smejem se gorko da te ne bih kleo, jer ti si žena, što voli, što sija, jer ti si gorka, ali najmilija. Oprosti mi ako si me ikad volela, ako te je duša kao mene bolela. Oprosti mi, tebalo je tako malo da te zavolim, a treba mi ceo život da te zaboravim. Zbog jedne reči, ljubavi moja, zbog jedne reči, koju ti nisam smeo reći."

(Goran Milošević)