Bora Drljača u izvornom i sevdalijskom ruhu: "Stari vuk" u pripitomljenom izdanju (PLEJLISTA)

"Oj, ora je, ora je, ustaj mala, zora je! Ustaj mala, zora sviće, nahrani piliće! Oj, ora je, ora je, ustaj mala, zora je! Ustaj, mala, veži kera, svanu zora bela! Jedna mala nije znala šta je, ljubav je to, pitala je svakog dana ko bi joj rek'o. Susrela je mlado momče, visok kao bor, on je njojzi na pitanje dao odgovor. Studena me kiša bije po vasceli dan, pusti mene, krčmarice, u svoj topli stan. I donesi litar vina iz podruma svog, zagrli me, poljubi me, imena ti tvog! Ja poljubi curicu malenu, pa je moram uzeti za ženu. Ja poljubi curicu na vodi, pa mi neće pšenica da rodi. Oj, ora je, ora je, ustaj mala, zora je! Ustaj mala, gasi sveću, jer ja doći neću!" (izvorna)

Preporučujemo

Eto, tako zvuči prva verzija pesme "Oj, ora je, ora je" koja je proslavila Boru Drljaču. Da, na ploči je baš tako potpisana - "ora je", dve reči, a ne "oraje", kako se potpisuje na svim kasnijim izdanjima. Dakle, Bora Drljača sa grupom Krajišnika (Rajko, Božo, Rade, Simo i Vid) uz solo harmoniku Ace Krnjevca poručuje maloj: "ora je" - "vreme je". Na kasnijim izdanjima izbačeni su stihovi iz sredine pesme "Studena me kiša bije". Možda je neko javio Krajišnicima da su to stihovi Đure Jakšića.

- Krajem 60-h i početkom 70-ih bio sam velika zvezda sa nekoliko urbanih hitova. A onda mi moj zemljak Uroš Mandić, sekretar SUBNORA-a Bosanske Krupe, dade ideju da snimim izvorne krajiške pesme što smo nekad pevali na prelu. Usledio je poziv u legendarnu emisiju "Autobus u pola šest" Mike Kneževića, u kojoj sam prvi put zapevao "Oj, ora je" uz tercu mog kolege Mustafe Ezića. Pesma se svidela i legendarnom kompozitoru Doci Ivankoviću, koji je tada bio muzički urednik "Diskosa". I tako ja povučem nogu sa obradama starih krajiških pesama: "Krajišnici, gde ćemo na prelo", "Mala moja iz Bosanske Krupe", "Oj, Suvajo", "Nas dva brata, oba ratujemo", "Teraj mala ovce preko brega" - priča ljuti Krajišnik Bora Drljača.

Zavoleo je Boro pravu narodnu muziku još od svojih predaka, i sa majčine i sa očeve strane.

- Moj otac Branko svirao je harmoniku i prim, znao mnogo pesama. I sa majčine strane bilo je mnogo muzikalnih. Pošto moju majku nisam ni zapamtio, podojilo me mnogo muzikalnih žena, tako da nisam mogao da omanem - veli Boro.

Služeći vojsku u prestonici sevdaha, prijavljuje se na audiciju Radio Sarajeva:

- Sećam se, pevao sam neke Safetove pesme pred Šerbom, Jovicom i Nadom Mamulom. Položim audiciju, budem primljen za radio pevača, pitaju me za adresu, a ja im kažem - kasarna "Lukavica". Poslali mi obaveštenje da dođem na snimanje, a ja već otišao u Srbiju - seća se Bora svojih prvih audicija.

Sredinom sedamdesetih zaređao je i sa sevdalinkama: "Aj, san zaspala", "Put putuje Latif aga", "Na put se spremam", "Banjaluko i ta tvoja sela", "Srdo moja", "Niz polje idu babo sejmeni", "Devojka sokolu zulum učinila", "Oj, Prijedore, ti si pun sevdaha", "Već godinu dana, evo", "U lijepom starom gradu Višegradu". Snimio je Bora unikatno diskografsko izdanje uz ansambl Svetomira Šešića sa 12 pesama na LP-iju "Studija B". 

Bora Drljača/Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

- Kad sam došao u Beograd, polovinom 60-ih položio sam audiciju i na Radio Beogradu. Opet sam pevao pesmu moga uzora Safeta Isovića "Dobio sam tri poljupca". Imao sam čast da polažem pred Carevcem, Duškom Radetićem i Maksom Popovim. Kasnije sam snimio nekoliko radio snimaka uz Veliki narodni orkestar pod upravom Radeta Jašarevića: "Koja gora, Ivo", "Pevaj mi, pevaj, sokole", "Oj, ora je"... - nabraja Boro nisku svojih izvornih bisera.

Bora je jedan od rekordera među narodnjacima po broju snimljenih pesama. Tokom poluvekovne diskografske karijere snimio je preko 300 pesama na više od 60 izdanja. Ostao je veran izvornom ruhu, vodeći računa o ukusu publike i strogim merilima njegovog recenzenta Branka Ćopića.

(Goran Milošević)