Svirke i aranžmani Slobodana Bobe Spasojevića: Lirska duša na klavirci (PLEJLISTA)

"Teško je kad si nekome ništa, a on je tebi sve, za radost ne znam otkad ti meni reče - ne volim te. Pruži ruku na rastanku, reci nešto lepo barem sada, budi moja još večeras i više nikada. Veruj u sunce i kad ne sija, veruj u moje sne, veruj u srce koje za tebe, dalo bi, dalo sve. Jedina zvezdo od sunca lepša bliži se oproštaj, učini bar to što se može, poljubac jedan mi daj." (Buca Jovanović - Žika Rajković)

Preporučujemo

Ovu pesmu je otpevao Cvetomir Cvele Radovanović, jedan od najboljih Bucinih pevača. Snimljena je 1988, godinu dana posle Bucine smrti, uz aranžman i orkestar Slobodana Bobe Spasojevića.

- Bio je to težak osećaj - snimam Bucine pesme, bez Buce. Pevao sam ih u studiju, a sećao se Bucinih zadnjih reči: "Pevaj tako kako ih ti osećaš". Ostavio mi je svoje poslednje pesme, a ja sam ih doživeo kao zavetne. Na moju sreću, Slobodan Boba Spasojević je aranžirao i odsvirao u Bucinon stilu. I danas objašnjavam vrhunskim majstorima da "Pruži ruku na rastanku" ne svira Buca, nego Boba Spasojević sa svojim ansamblom - priča Cvele Radovanović.

Slobodan Spasojević je izraziti predstavnik lipovičkog stila narodne muzike, višedecenijski solista na klavirskoj harmonici, tvorac nezaboravnih kola i foršpila, šef orkestra i učitelj mnogih harmonikaša.

- Odrastao sam u izrazito harmonikaškom okruženju. Moj otac Ilija Spasojević je čuveni kompozitor narodnih pesama ("Pastirica", "Kud se žuriš hej živote", "Da li žališ što odlazim"). Moj stric Milija Spasojević je istinski virtuoz na harmonici, autor legendarnih pesama i kola ("S one strane Lipovice", "Moj konjiću", "Probija se kolovođa", "Šumadijo, šumovita", "Meljačko kolo", "Užičko", "Orijent"). Moj teča Buca Jovanović je otac mnogih pevačkih zvezda (Šaban, Vida, Kvaka, Gvozden, Šeki). Meni je bilo lako - pored takvog oca, strica i teče nisam mogao da omanem - priča za Muzičku apoteku maestro Boba Spasojević.

Svirao je Boba na mnogim pločama drugu harmoniku u ansamblima svog oca i svog teče. Osamdesetih je formirao i svoj ansambl uz dominaciju harmonike, violine i kontrabasa.

I danas su Bobini foršpili vrhunac lipovičkog stila, naročito u pesmama: "Tiho teče Kolubara", "Ja priznajem grešio sam mnogo", "Sećaš li se kad smo klinci bili", "Sviraj, sviraj harmoniko", "Mnogo suza u očima", "Meni jesen, a tebi proleće", "Oči su moje mutne od dima", "Niko nije ko nas dvoje, "Ko će tebe da zameni", "Ako odeš nek ostane ljubav", "Plakala sam, plakala"...

Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS, Youtube/Diskos Official, Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

- U početku sam na mojim pločama svirao sam sa svojim ansamblom. A onda sam pomislio da ću možda lepše da pevam, ako harmoniku i orkestar prepustim nekom velikom majstoru. Tako sam 1986. snimio ceo album "Tiho teče Kolubara" sa majstor Bobom Spasojevićem. Tvrdim da je to moj najbolje odsviran album - kaže Milanče Radosavljević.

Boba Spasojević nema temperament strica Milije, nema ni stvaralačke vijuge ujka Buce, nema ni kompozitorski talenat oca Ilije. Boba ima nešto drugo: umetničku i profesorsku mirnoću na harmonici, lirsku dušu na klavirci, tako mekanu i tako meraklijsku.

- Nije bilo lako pronaći svoj stil pored takvih majstora u mojoj porodici. Da sam povukao i deset odsto od svakog od njih, vredelo je - kaže majstor Boba.

(Goran Milošević)