Milivoje Đurišić u pesmama Buce Jovanovića: "Zor delija" i njegova "Devojka kraj reke" (PLEJLISTA)

"Devojka plače na obali reke, dragog joj nema odnela ga noć.

Preporučujemo

Žubori vode kamenjem zvone i suze njene obalu rone.

Devojko, devojko, devojko kraj reke,

ne tuguj, ne tuguj, ostavi se plača,

jer tvoja je ljubav, od sudbine jača,

ne tuguj, ne tuguj, ostavi se plača.

Devojka reku sa uzsdahom pita, da l' njenoj sreći za puteve zna.

A reka tiho valove slaže, devojci svojim žuborom kaže.

Devojka pođe sa obale reke, krenu je nov ljubavi zov.

Da negde lepša ljubav je čeka to joj je tiho šapnula reka."

Kakva pesma, prava narodnjačka simfonija! Remek-delo Buce Jovanovića i njegovog najplodnijeg tekstopisca Vlade Grujića. Uz Bucin orkestar, aranžman i hor, uz Milivojev prodoran glas, pesma zvuči baš onako simfonijski. Prvi put je izvedena na "Hit paradi" 1978. godine. I danas je veliki, a neizlizan hit.

- Tada nisam bio svestan težine "Devojke kraj reke". Samo te godine bilo je desetak ubitačnih hitova: "Kapetan potonulog broda", "Dva prstena, dva svedoka", "Zanela me svetla velikoga grada", "Šesnaest ti leta beše", "Nemoj ljubavi da nas sitnica rastavi", "Pozno bih te međ hiljadu žena", "Nikom o tebi ne mogu da pričam"... Pitao sam se šta ja tražim ovde, ali, aplauzi me uveriše da pesma vredi i da će ostati - kaže Milivoje Đurišić, tako dobar, a tako nenametljiv pevač, Bucin "zor delija".

U pevačko jato Buce Jovanovića ulazi 1975. sa pesmama "Prag doma moga" i "Na put se spremaš". Pesme su prošle nezapaženo, al' se zato pamti Milivojeva slika na omotu: uvukao se u zvoncare koje su prekrile cipele.

- Buca je slušao u željama i čestitkama pesmu "Dug prema zemlji vraćat se mora" koju sam ja snimio '73. sa pokojnim Ljubom Đurovićem. Oduševio se pesmom i pozvao PGP da pita ko peva. Čelnici kuće za koju sam snimao rekoše Buci: "Nemamo mi pojma ko je taj". Srećom, Bucin gitarista je svirao negde na Primorju, pa se sretosmo u restoranu gde sam pevao. Kada mi je rekao da će doći Buca da me čuje, nisam poverovao - priča Milivoje.

Pre saradnje sa Bucom Jovanovićem snimio je dve singlice sa sa Ljubom Đurovićem. Prošle bi potpuno nezapaženo, da ne beše namenske vojničke pesme "Dug prema zemlji vraćat' se mora".

- Pesma se nije skidala sa radija, ali niko nije znao ko to peva. Spiker iščita želje i pozdrave uz pesmu, ali ne pomene moje ime. Slabo su se prodavale, čak ni poster nisam dobio od PGP-a. Kad sam počeo da pevam na Primorju, ja umesto postera okačim omote mojih singlova - seća se Milivoje.

Kod Buce nije ni polagao audiciju. Velikog srcelomca osvojio je snagom i bojom glasa.

- Prvo me pitao igram li šah, pecam li ribu. U početku sam ga pobeđivao, a onda sam ga puštao. Ušao sam i u Bucinu pecarošku ekipu: Šaban Šaulić, Rade Vučković, Rade Petrović, Miša, Kuka. Šah sam zabatalio, a ribe nisam - dodaje Milivoje.

Snimio je sa Bucom šest singlica sa 12 prelepih pesama: "Prag doma moga" i "Na put se spremaš" iz '75, "Krojte mi dragoj divnu haljinu" i "Da li pamtiš" iz '76, "S jednom ženom u mislima" i "Brižna si majko" iz '77, "Devojka kraj reke" i "Lutam po danu, lutam po noći" iz '78, "Ostala si u sećanju" i "Ljubav te moja traži" iz 79, "Sreli smo se" i "Nema je" iz '80.

Ovo je samo delić prebogatog repertoara Milivoja Đurišića. Ima i glas, i stas, i lepe pesme, i vrhunske autore. Fali mu jedino ambicija.

(Goran Milošević)