65. rođendan Goce Stojićević (1): Prvi snimci raspevanog devojčurka (PLEJLISTA)

"Podignite čaše za dan naše sreće,

Preporučujemo

muzika nek' svira, neka kolo kreće.

Ljubav moja čista k'o voda kladenca,

krije se u cveću mog svadbenog venca.

Zapevajte svati, braćo i sestrice,

da ne bude suzno roditeljsko lice.

Srce mi se kida od njihovog plača,

al' ljubav za dragim od mene je jača.

Ostajte mi srećni prijatelji stari,

drugarice moje i dobri drugari.

Za oproštaj moli vaša seja mila,

ako vas je ikad uvredila bila.

Roditeljske oči ne budite tužne,

na dan sreće kćeri do veka vam dužne.

Blagoslov kad pređe tople usne vaše,

nikakve nas brige i slutnje ne plaše." (Radojka Živković - Branko Milošević)

Eto, i ovom se pesmom može uveličati svadbeno veselje, naročito na početku, kad je malo pijanih. Radujemo se slušajući Radojkinu svirku, i tugujemo slušajući Gocu. Tekst je napisao Branko Milošević, pravnik, kriminolog i pesnik. Pesmu je komponovala naša harmonikaška velikanka Radojka Živković, a snimila Goca Stojićević na singlu PGP-a iz 1977.

- Pevala sam je na početku mnogih svadbi, po svom izboru, retko kad po porudžbini. Čim se pomenu "svati", to podrazumeva da je pesma namenska. Iskreno, mnogo volim ovu pesmu, toliko drugačiju od ostalih svadbarskih pesama. Uostalom, donela mi je više suza nego para, više se slušala na radiju nego na svadbama - kaže tiha diva Goca Stojićević.

I posle pola veka diskografsko-estradne karijere, mnogi se klade na Gocino vlaško poreklo.

- Jedva sam pretekla na porođaju. Zbog rizične trudnoće, majka me rodila u Beogradu, 10. juna 1955. Odrastala sam uz majku, učiteljicu, u izrazito vlaškim naseljima istočne Srbije - Kučajna, Neresnica, Blagojev Kamen. Naučila sam da pričam i pevam na vlaškom jeziku, kao na svom maternjem. I moja prva snimljena pesma "Budi uvek uz mene" je, zapravo, prepev stare vlaške pesme "Nadojna". Moj prvi kompozitor je Tihomir Paunović, legenda vlaške muzike, frulaš i šef orkestra koji je podigao mnoge zvezde iz istočne Srbije - kaže naturalizovana Vlajna, Goca Stojićević.

Uporedo sa prvim pločama snima i prve trajne snimke za arhivu Radio Beograda: "Promiče momče kroz selo", "Moj Milane", "Rado, kćeri Rado", "Misli Mile da je meni žao"...

- Kad se pomene solista Radio Beograda, radijski pevač, to obično podrazumeva zrelog pevača, ozbiljnih godina. Sa ove istorijske distance, samoj sebi ne verujem - imala sam 15 godina kada sam snimila prve snimke za radio! Nisam proveravala, a verovatno sam najmlađi radijski pevač svih vremena! Starije kolege obično pričaju o nekakvoj tremi, klecanju kolena, gubljenju glasa. A ja sam, eto, s lakoćom pevala naše najlepše i najstarije izvorne pesme, nesvesna njihove snage i poruke. Tek u Muzičkoj apoteci otkrih da je "Promiče momče kroz selo" jedna pesma iz erotskog ciklusa. Majka upozorava ćerku da se čuva momčeta kome treba konak i večera, a ćerka odgovara: "Moje mu usne večera, a bele grudi postelja" - veli Goca.

Sedamdesete godine prošlog veka obeležila je i sa nekoliko novokomponovanih pesama koje postadoše pravi evergrini: "A najlepši par bi bili", "Zapiši u svom srcu", "Dobro jutro Šumadijo", "Ja ne mogu mila majko bez njega".

- Mnogo sam snimala: i na pločama, i na radiju, i u "Đerdanu" - ističe Goca.

- Nije ni čudo što se moje pesme danas slušaju mnogo više nego u godinama kada su snimane. Tada je bilo dosta dobrih pesama, pa nisu sve ni stigle su da se zavrte. A danas je nestašica dobrih pesama, pa vaskrsavaju one iz 20. veka. "Ja ne mogu mila majko bez njega" (koga ili čega?) snimila sam 1979. na tekst moje produhovljene koleginice Dare Ružić, na melodiju Novice Negovanovića i uz aranžman Dragana Kneževića. Dvadeset godina se nije čula, a onda eksplodirala u 21. veku. Postade himna zaljubljenih devojaka i moja najslušanija pesma.

(Goran Milošević)