"Raspevana Šumadija", putujuća družina Obrena Pjevovića (2): Dok pevate, ne možete nikoga da mrzite

"Negde u Srbiji na brdu Ljubiću, tamo gde je spomen Tanasku Rajiću,

Preporučujemo

k'o da žarko sunce umilnije sija dokle se prostire moja Šumadija,

što bregove blago u kose preleiva, ta lepota samo može da se sniva.

Šumadijo kraju, dragi srcu mome, ti si rumen cvetak u žitu bujnome.

Ti si moja draga nevina k'o rosa, u cvetnoj poljani što me sreće bosa.

Tiha kao jela, vitka k'o gazela, žar u oku zvezda sokolovog gnezda.

Uvek jedna želja grudi mi nadima, da ispevam jednom, jednu pesmu svima.

Ceo svet nek peva, svako svome zlatu, neka svaka ptica leti svome jatu.

A ja želim dragu bez bola i rana, da grlim i ljubim do suđena dana." (Obren Pjevović)

Ovo je samo jedna iz šumadijskog ciklusa Obrena Pjevovića i njegovog pulena Miroslava Ilića. Spevana u jednom dahu, bez pamtljivog refrena. Lepota u službi lepote, bez komercijalnih pretenzija. Pesmu je 1968. godine prvi snimio Srba Milutinović Šamovac uz duo harmonika Stanimir Stojanović i Velja Popović.

- Bile su to godine druženja i putešestvija sa Obrenom i njegovom putujućom družinom. Bile su to i godine meksikanskih pesama. I tako, naučim ja i uvežbam Cunetovog "Haliska", pa rešim da se pohvalim pred Obrenom. Uzmem gitaru i šešir, u "sombrero" i "marijači" izdanju, i otpevah najbolje što znam. Obren me posluša i reče: "Sve je to lepo, samo, zar ti ja ličim na Meksikanca? Nego, ovo ti da pevaš!" Izvadi blokče, i dade mi pesmu "Negde u Srbiji na brdu Ljubiću" - priča Srba Milutinović Šamovac, jedan od članova "Raspevane Šumadije".

Obren je stvarao pesme i za pojedine pevače i za grupe pevača, koji su svojim pevanjem oduševljavali ljude iz sela i grada. Otvarali su seoske domove kultura i blistave prestoničke pozornice . Beograđani su Obrenove svirače i pevače gledali u tri dela grada, na tri koncerta. Prvi je održan u Domu kulture "Vuk Karadžić", drugi u Rakovici, a treći u Domu sindikata. Ispred ulaza u Dom sindikata pisalo je najkrupnijim slovima - BEOGRADE, STIŽU TI MRČAJEVCI.

- Sećam se jednog nastupa negde u Slavoniji. Posle uspešnog koncerta svratismo u kafanu na večeru. Grupa lokalnih pijanaca poče sa dobacivanjem i vređanjem. Obren ustade, zamoli za malo tišine, i reče: "Gospodo, samo pevajte, šta god znate, bilo koju pesmu. Dok pevate, ne možete nikoga da mrzite" - priča Velja Popović, harmonikaš i pevač, unikat iz Obrenove družine.

Znao je i Obren da bude neraspoložen. Tada bi, najčešće, odlazio na Moravu i, dok bi joj prilazio, vraćalo mu se raspoloženje. Morava bi ga krepila svojom mirnoćom, a na povratku bi imao i reči i melodiju za neku novu pesmu. Video je dalje, čuo bolje, osećao dublje, umeo da iskaže ono što drugi nisu mogli. Kada je ugledao jednu lepu devojku, rekao je: "A njene grudi nabrekle k'o cvekla ispod rekle".

Radeći sa Obrenom Pjevovićem, članovi poznatog sastava "Bećari" pevali su pesme u pravoj narodnoj nošnji. Bili su prateći vokali, uvek sa šajkačama i brkovima. Godine 1980. radili su novogodišnji šou Olivere Katarine. Stavili su im neke brkove, Obren je došao, poskidao ih i rekao: "Ove brkove nećete staviti mojim Šumadincima dok sam ja živ. Oni u Beogradu ne znaju da je šumadijski brk ravan i zakovrčen na kraju i da nema izgled slova "U".

(Goran Milošević)