Ljubiša Pavković - pretposlednji romantik na harmonici (2): Tehnika nije u brzini (PLEJLISTA)
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
JS
Divna prica Boze Zemunca. A za Ljubisu je dovoljno reci, divan covek, umetnik, ljubitelj divne muzike, njegovo izvodjenje je prepoznatljivo ljubiteljima harmonike. Maestro na instrumentu zvanom, harmonika.
Boža zemunac
I još jednu stvar da ispričam sa svadbe koju smo radili u Domu JNA ( juče sam pisao). Kada je ceo orkestar i ja kao pevač imao pauzu i odmarao, Ljubiša je uzeo harmoniku i svirao sam na podijumu. Nećete verovati,ljudi su ustajali sa svojih mesta i takmičili se ko će pre i više da ostavi para na harmoniku velikog majstora. To što smo tada čuli ,to je bila priča za sebe.Harmonika je pričala,pevala i plakala. Šta reći,majstor je majstor. Ljubiša ljudino,živ bio na mnogaja ljeta.