Ljubiša Pavković - pretposlednji romantik na harmonici (2): Tehnika nije u brzini (PLEJLISTA)

Kažu da je ljubav najveća pokretačka sila. Za Pavketovu prvu harmoniku trebalo je mnogo više.

Preporučujemo

- Od fabrikanta, čuvenog Guerinija, dobio sam dve harmonike. Bio sam njegovo istureno odeljenje na televiziji. Kad sam dobio harmoniku, opet sam otišao u fabriku i rekao da mi fale dva tona. Kad su me ugledali ovolikog, rekoše: "Fale tebi i četiri".

Ali, mnogo mi je draža prva harmonika koju je moj otac kupio krajem pedesetih. Zvala se "Skandali" i koštala je tadašnjih 150.000. Bilo je to malo bogatstvo za mog oca, obućara. Dođe s posla, ruča, uzme alat, i radi po 12 sati. Onda dođe kod mene i kaže: "Ljubo, zaradili smo jedan bas". I tako do 80 basova - seća se maestro sirotinjskih muka.

Bije ga glas da je mnogo svirao, a ništa nije komponovao. Ali, kada bi se sabrali na nosačima zvuka svi Pavketovi foršpili, instrumentali, spletovi, trajni snimci za radio, onda bi gospodin Pavković bio najplodniji harmonikaš svih vremena.

- Čim sam ušao u Narodni orkestar, imao sam čast da na "Beogradskom saboru" 1970. pratim Safeta Isovića u antologijskoj pesmi "Kad sretneš Hanku". Način pevanja, tehnika, oblikovanje, svi njegovi ukrasi, završetak fraze, muzikalnost, intonacija, scenski nastup, ukus, srce - sve to čini Safeta najvećim. Jako mi je drago što sam jednom Safetu uradio foršpil koji je ostao za sva vremena - s ponosom ističe maestro.

Pored svojih autorskih kola, ostavio je desetine spletova i instrumentala: "Splet pesama o rekama", "Kraj potoka bistre vode", "Prolazi jesen", "Evo srcu mom radosti", "Niz polje idu babo sejmeni", "Kragujevački drum", "Mislio sam svaki dan", "Srdo moja". . To je ono kad Pavketova harmonika i priča i peva, zamenjuje pripovedača i pevača.

- Komponovao sam tridesetak narodnih kola i skroz se predao harmonici. Trudio sam se da iz nje izvučem maksimum, da ono najbolje izvučem iz svojih saradnika. Verujem da sam uspeo da pokažem da harmonika nije seljački instrument, kako se može čuti od predstavnika lažne elite u Srbiji. Da je tako, harmonika bi bila "seljačka" i u Rusiji, Italiji, Nemačkoj. Posle toliko godina šefovanja Narodnim orkestrom i te akademsko-umetničke nadogradnje harmonike, suvišno bi bilo da se bavim i komponovanjem pesama - veli Pavke.

Kada sam pokazao maestru omote njegovih prvih singlica od pre pola veka, prokomentarisao je uz blažen osmeh:

- Češljao sam kosu na razdeljak, pa se pramen spušta i landara preko uveta.

I zulufi su bili markantni, skoro do vrata. Kolege me prozvaše - "prva srpska lokna".

Za sebe voli da kaže da je pretposlednji romantik na harmonici:

- U muzici ne može da se svira samo legato, ali, ne treba preterivati ni sa stakatom. Nije suština svirati neke uragane i takmičiti se ko će brže, ili, nagomilavati fraze da prva strofa "Zajdi, zajdi" traje 18 minuta!

Audicije na Radio Beogradu polagale su se na rubatu, gde čujete ogoljenog pevača i svirača. Danas se mnoge stvari mere brzinom, pa i tehnika. Ali, tehnika nije brzina. Tehnika je kad najsporije odsviraš pesmu, kad joj udahneš dušu, kad oblikuješ frazu da bude lepo i onima koji razgovaraju, a mogu da te slušaju.

(Goran Milošević)