Ljubiša Pavković - pola veka umetničkog rada (1): "Medeno" i ostala kola velikog majstora
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Branka
Nemam komentara. Imam samo jednu molbu. Zelim da ispunim želju jednom decaku(opsednut je Ljubosom i harmonikom). Ima samo sedam godina. Kako i na koji način da dečak uživo vidi i čuje LJubisu. Unapred zahvalna.
Boža zemunac
Za mene je Ljubiša Pavković najveći umetnik- harmonikaš na ovim prostorima,a i šire.Čovek jednostavno razbija i udara u dušu i srce. Imao sam čast i zadovoljstvo da radimo jednu svadbu u Domu JNA u Beogradu. Ženio se jedan član grupe " Poslednja igra leptira". Nikada nisam zakasnio ni na jednu svirku,pa ni ovde. Kada sam došao sat vremena pre svatova, Ljubiša je već bio sa svojim orkestrom i probao ozvučenje. Upoznali smo se i seli za sto. Razgovarali i po malo pili. Ljubiša " Užičku kleku ", a ja " Rubinov vinjak". I svatovi su počeli da pristižu, vreme je da se radi. Popili smo malo više za to kratko vreme i Ljubiša me pita " Da li ću moći da pevam ?" a ja mu onako mlad i malo drčan idgovorih " A da li ćeš ti moći da sviraš ? ". Ljubiša se simpatično nasmejao i krenuli smo da radimo. Šta reći, to mi je bila jedna od omiljenijih svadbi. Odradili smo pošteno i sve se lepo završilo. Gosti su bili više nego zadovoljni. Na kraju smo se Ljubiša i ja srdačno pozdravili,on me je pohvalio a ja sam bio na sedmom nebu. Ovo je jedan deo jedne lepe male priče moje saradnje sa najboljim harmonikašem na ovim prostorima ( a i šire ), Ljubišom Pavkovićem. Živ bio svetski majstore i Bog te čuvao.