10 godina od smrti Časlava Đokovića (1940 - 2010): Pesme za Živku i Vesnu (PLEJLISTA)

"Ogrej sunce i probudi zavičajne pesme moje,

Preporučujemo

daj mi Bože sreću, zdravlje, čuvaj moje pravoslavlje.

Tebe pamte pokolenja, čuvaju ti krsnu slavu,

mnogima si večna tajna, crkvo moja pravoslavna.

Stara crkva od brvana, sačuvana od vremena,

a još gore u brdima još vere i nade ima.

Gde još pasu bela stada, i najlepše žito rađa,

gde se nebo ljubi s njima, tu je moja dedovina." (Časlav Đoković)

Ovo je najproduhovljenija pesma Časlava Đokovića, jedno od poslednjih remek-dela kompozitorskog velikana. Pesmu je početkom ovog veka snimila Vesna Đoković, estradna umetnica i Časlavljeva naslednica. Ova pesma ne učestvuje u trci za rejting, al' nas čini boljim - smiruje, blaži i duhovno snaži. Tako se rado sluša i kad se prvi put čuje.

Časlav Đoković (za prijatelje "Čale", "Čaki", "Čarli", "Mačak"), jedan od najplodnijih kompozotora narodne muzike, rođen je u Prilikama pre 80 godina. Išao za radom po svetu, u Sarajevu pevao u horovima kulturno umetničkih društava, svirao na harmonici, violini, gitari, vođen magijom pesme. Pobeđivao na najprestižnijim festivalima, podigao "Diskos" u jednu od vodećih produkcija u bivšoj Jugi, prodao milione ploča, podigao iz anonime desetine pevačkih zvezda, osnovao brojne muške i ženske pevačke grupe, a ostao do kraja skroman, gotovo nezainteresovan za estradna dešavanja.

- Za mene su narod i vreme jedini žiri. Pevao sam još kao vkv građevinac, ali sam napustio stalno zaposlenje, uvidevši da sam bolji kompozitor nego radnik. Nisam sebe mnogo cenio ni posle prve festivalske pobede 1970. u Čačku sa pesmom "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Ali, kada sam na "Ilidži '77." trijumfovao sa pesmom "Drugarice ne diraj u sreću" (Vera Matović) i osvojio sve tri nagrade, shvatio sam da je muzika moj put. I sledeće godine sam ponovio sličan uspeh sa pesmom "Srećo moja, meni namenjena" - govorio je Čale.

Časlav Đoković je svoje najveće hitove podario drugima, stotnama pevača iz svih krajeva bivše Juge. Ali, ostavio je nešto i za suprugu i ćerku.

Od početka 70-ih do početka 80-ih komponovao je četrdesetak pesama za svoju suprugu Živku: "Ti si samo uspomena", "Ti si čovek koga stvarno volm", "Ni koraka izvan braka", "Vragolanka", "Prohujalo sa vihorom", "Volim Mila, a nana mi brani", "Tri Bosanca, tri jarana", "Ostavi me, voleću te više", "Zelen ora' preko puta pao", ... Uglavnom su to prelepe zavičajke i sentiši, upakovane u šumadiijsko ruho i dvojkaški ritam. Živka je pevala onako napadački i zakivački, tako blisko osećaju prosečnog domaćina patrijarhalnog duha.

Od kraja 80-ih komponuje i za svoju ćerku Vesnu Đoković, koja izraste u istinsku divu tradicionalne narodne muzike. Odrastajući u kući profesionalnih muzičara, okorelih narodnjaka, Vesna se zadojila svim varijantama narodne pesme i igre. Peva i solo, i u duetu, i u pevačkm grupama (nekoliko snimljenih ploča sa "Jeličankama"), snima prateće vokale, trubačke varijante, etno... Pravi je ambasador narodne pesme na svim meridijanima, od Kanade i Amerike do Australije. Sa suprugom Raškom Spasojevićem snimila je i presnimila desetine pesama trajne narodne i umetničke vrednosti: "Prođi Mile još jednom kroz selo", "Ostaćemo prijatelji", "Svako ima nekog ko mu nedostaje", "Ja čobanka bez opanka", "Oj preslice", "Kaži, kaži lipo stara", "Bar nedeljom budi kući", "U baštici mojoj", "Mesečina, a ja zovem prelo", "Lekovite trave"...

Časlav Đoković, narodni pesnik i kompozitor, preminuo je na današnji dan, 29. maja 2010.

(Goran Milošević)