69. rođendan Miće Piromanca: U senci "Senke" (PLEJLISTA)

"Samo jednom u žvotu volelo je srce moje. I ta ljubav beše kratka, još u duši boli stoje. Još mi uvek zvuči glas njen, i za senkom njenom patim. I rastanak s mojom dragom do groba će sa me prati. Oči njene, žarkog sjaja, teško mi je da prebolim. Kako da je zaboravim, kad ću uvek da je volim. Sada zbog nje lijem suze, njenu ljubav drugi uze. Osta patnja srca moga, ona ljubi sad drugoga." (Slavoljub Stanojević Piromanac)

Preporučujemo

Milovali smo u snu njenu kosu, topili se na njenim usnama, proklinjali njenu ruku od hiljadu volti, opijali se u njenim nedrima. Ali, tek od ove pesme, od pre pola veka, patimo i za njenom senkom. 

- Ti pevaj kao da je za ozbiljno, samo da probamo. Ja krenem, pustim glas, zažmurim, i sve vreme gledam lice devojke koja me ostavila. Kad sam završio, otvorih oči, očekujući da krenemo sa pravim snimanjem. Tonac samo reče - to je to, uspelo! Tako je probni snimak ostao kao pravi i trajni - priča pevač koji proslavio "Senku".

Mića Stanojević  je iz čuvenog violinskog plemena između Tamnave i Kolubare. Svom imenu i prezimenu dodao je i umetničko ime Piromanac.

- Rođen sam 27. maja 1951. u Piromanu. Mnogi misle da sam podmetao požare kad sam bio mali. Zapravo, moje selo je je mnogo puta paljeno. Neki moj prapotomak, zvani Bida, zapalio neku veliku šumu i izgoreo celo selo. Kasnije su ga palili i Nemci i Turci. I Obrenovac se nekad zvao Palež - priča Mića Piromanac za Muzičku apoteku.

I Mićin otac je vrhunski muzičar, legendarni violinista Slavoljub Stanojević. 

- Otac violine u mom kraju je Žika Šebek, koji je učio i mog oca Slavoljuba i mog strica Acu Šišića. Pričalo se - kad Žika mane gudalom, sto štikova odjednom izleti, a kroz goste prođe nešto kao struja. Taman kad sam i ja zavoleo violinu, majka i otac se razvedu. Ostao sam da živim sa majkom, čuvao ovce, vežbao da sviram, naučio sam i violinu i harmoniku - priča Piromanac.

Prvu ploču sa pesmom "Udaje se moja komšinica" snima sa crno-belom slikom na omotu i izdaje za produkciju "Šumadija" iz Batočine: "Snimio sam je 1969, pre vojske. Kakav je to entuzijazam bio - ceo orkestar mog oca, pojačan harmonikom Duška Petrovića, sedne u kombi, i pravac studio u Prištini. Željno sam čekao da izađe, pa da imam čime da se hvalim u vojsci. Izašla je tek posle godinu dana, kad sam odslužio svoje. O, Bože, kako se moja majka radovala. Gde god pođe, ponese moj prvenac, pa se hvali: 'Moj Mića snimio ploču!'".

Mića Stanojević Piromanac/Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Na svoj prvi i večiti hit nije dugo čekao. Već 1971, na svojoj drugoj ploči, snima čuvenu "Senku", pesmu svog oca Slavoljuba. Usledilo je još nekoliko singlica, dva LP-ija, dva CD-a. Na tako malo nosača zvuka, mnogo lepih pesama, koje je uglavnom sam kompomovao.

- Sebe sam pretočio u pesme, opevao svoj život. Vraćajući se kući, onako malo skuplji, setio sam se i svoje žene. Predosetio sam njene brige i slutnje: "Idem kući već je kasno, tek poneka zvezda trepti. Jedna žena još ne spava, jedan prozor svu noć svetli. Dočeka me sa osmehom, a znam da je suze lila, jer oseća da je druga u naručju mome bila". Eto, ta pesma mi je u 21. veku traženija i od "Senke". Doduše, "Senku" mi je presnimio Era, "Idem kući, već je kasno" Radiša, "Daj mi samo dan života" Dule Todorović, "Ajde, Jovo, ajde, Jovane" Milija Milić sa trubačima... Više i ne znam ko mi je sve presnimio prsme.  Neka ih, neka presnimavaju! Samo mi je krivo što me ni pitali nisu. Eto, uvrstiše moju "Senku" u izbor 60 najlepšh pesama na RTS-u, al' ne pozvaše mene da je otpevam - ogorčen je Mića nezasitim kolegama i potkupljivim muzičkim  urednicima.

Poslušajte desetak Mićinih bisera, pravih narodnjačkih sentiša.

(Goran Milošević)