Danas se opraštamo od Miroslava Radovanovića (2): Šabanov "ratnik" i Vukasov "napadač" (PLEJLISTA)

"Daleko smo jedno od drugoga, ti u jednom, ja u drugom gradu,

Preporučujemo

da ću s tobom ponovo se sresti, nikad nisam izgubio nadu.

Volimo se, al' se ne viđamo, samo pismo na tebe me seti,

napiši mi gde ću da te čekam, da budemo kao nekad srećni.

Razdvoji nas život iznenada, otišla si daleko od mene,

ali opet spojiće se srca, da se vide oči zaljubljene.

Živim draga za susret sa tobom, al' pomalo susreta se bojim,

da se nije ugasila vatra, koju palim da nam večno gori." (Časlav Đoković - Miodrag Ž. Ilić)

Ovo je pevao Miroslav Silni Radovanović na "Ilidži" 1979. uz ansambl Branimira Đokića. Ovo je samo jedna od 40 pesama koje koje je za Miroslava komponovao Časlav Đoković. Raspalio publiku kraj Vrela Bosne, ali nije dobio nagradu.

- Dobio sam ovacije od publike, i prve i druge večeri. Uoči finalnog nastupa proneo se glas među kolegama da sigurno pobeđujem. Na kraju, nisam dobio nagradu. Pobedila je "štela", kao i mnogo puta. Ne žalim zbog nagrade, važno je da se pesma danas mnogo više sluša nego tih godina kad je snimljena - govorio je Silni.

Pesme Miroslava Silnog Radovanovića ušle su u narod bez ikakve televizijske reklame. "Ti si žena mog života", "Želeo bih da te sretnem", "Dok te čekam ispod lipa", "Doviđenja, doviđenja", "Gledaj majku, biraj ćerku", "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Isti je k'o ćale", "Lice jedne žene", "Šta smo hteli, ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe", "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom" - pevaće se dok je sveta i veka.

- Ozbiljnog sam lica, pevam teške pesme i, pošteno rečeno, više volim radio nego tv, više sam za slušanje nego za gledanje - veli Silni.

Prodao je milione ploča, pošteno zaradio i još poštenije potrošio:

- Iz puke sirotinje uleteo sam u velike pare. Željan svega, nisam znao da prikočim, bio sam napadač i u pesmi i u životu. Deset godina sam pevao i boemisao sa Šabanom. Bio sam kraljev "ratnik", i na zemlji, i u vodi, i u vazduhu.

Sećam se, leteli smo avionom za Ameriku i negde iznad Atlantika, posle nekoliko flaša viskija, ja predložim da izađemo na terasu da se izduvamo. Šabanova ekipa pođe za mnom da nam stjuardesa pokaže terasu.

Na turneji po Primorju sa Šabanom i Mustafom Ezićem, svratimo u restoran na večeru. Društvo nam je pravila i gazdina kućna ljubimica, majmunica Olga, koja je visila u kavezu baš iznad moje glave. Ja popijem, ali ponudim i majmunicu. Olga provuče ruku, iskapi jedno piće, iskapi i drugo, i posle par minuta diže sve četiri uvis. Tako smo Šaban i ja opili majmunicu.

Početkom ovog veka teško se razboleo i dugo bolovao, živeo od skromne penzije i ljubavi supruge Jelice. Dobio je status estradnog umetnika pre tri godine, tek kad je napunio sedamdesetu!?

Miroslav Silni Radovanović biće sahranjen u subotu, 23. maja u 13 časova na Beljinskom groblju u Čačku.

P.S.

Pitaju me - što te prozvah "Silni"? Da, bio si sila od pevača, i najveća sila od čoveka. I Vukas je komponovao pesme prema tvojim nebeskim visinama; i Časlav Đoković je najviše pesama napisao za tebe, za tvoj triler i vibrato; kad je Šaban počeo da komponuje, prve siročiće je dao tebi; i Buca je hteo da mu ti zakuješ, makar jednu, onako pravolinijski.

I tvoj bol je bio silan. Nema bola koji te nije zaboleo i nema mesta gde te zabolelo nije.

I tvoja skromnost, i tvoja jednostavnost, i tvoja prostodušnost beše silna, najsilnija.

Počivaj u miru, Silni moj!

(Goran Milošević)