Silvana Armenulić u izvornom ruhu: Kad je Zilha pevala sevdah i romanse (PLEJLISTA)

"A što ćemo ljubav kriti, kad ja moram tvoja biti.

Preporučujemo

Srce više nije moje, tebi dragi pripalo je.

Šta me tebi tako vuče, osećaji mene muče.

Il' me uzmi il' me ubi, ne daj drugom da me ljubi." (Izvorna narodna)

Ni kraćeg teksta, ni lepše pesme i interpretacije. Pevala se u i u sevdalijskom i u straogradskom ruhu. Silvana je snimila pre pola veka, i na ploči i kao trajni radio snimak, uz Narodni orkestar pod upravom Bokija Miloševića. Besprekorno čistim, tečnim i umilnim glasom, visokih tonskih mogućnosti, Silvana je oplemenila ovu staru narodnu pesmu. Bez naprezanja, uvijanja, zavijanja, drhtaja, jecaja, uz maestralne deonice Branimira Đokića na harmonici i Miodraga Jašarevića na violini.

Komercijalno se proslavila novokomponovanim pesmama Tome Zdravkovića, umetnički se potvrdila izvornim pesmama, sevdalinkama, gradskim pesmama i romansama. Sa 16 godina odlazi kod tetke u Sarajevo, i počinje da peva po kafanama. Silvanu (tada Zilhu) je čuo legendarni harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo. Oduševljen njenim glasom hteo je da je uzme u orkestar, naravno uz pristanak roditelja. U kafani "Topola" na Ilidži, Silvana upija sevdah i postaje kafanska zvezda.

- Odlazio sam U Sarajevo da je slušam. Ubrzo sam uspeo da je ubedim da pređe u Beograd. Krajem pedesetih pevala je u "Bristolu" sa još jednim pevačem, koji je istovremeno bio i bubnjar, a zvao se Predrag Gojković Cune. Početkom 60-ih počinje da peva u beogradskom "Grandu", gde upoznaje srpsku izvornu muziku i budućeg supruga Radmila Armenulića - priča za Muzičku apoteku Aca Stepić, diskografsko-estradni mag i šef orkestra.

Tokom kratke i munjevite karijere snimila je desetine trajnih snimaka izvornih narodnih pesama: "A što ćemo ljubav kriti", "A što ti je mila kćeri jelek raskopčan", "Kraj potoka bistre vode", "Moj dilbere", "Ko se ono bregom šeće", "Gorom jezde kićeni svatovi", "Niz polje idu babo sejmeni", "Sinoć dođe tuđe momče", "Sinoć ja i moja kona", "Rumena mi ruža procvala", "Devojka viče s visoka brda", "S one strane Plive", "Sejdefu majka buđaše", "Simbil cveće", "Snijeg pade drumi zapadoše", "Svi dilberi samo moga nema", "Vrbas voda nosila jablana", "Zapevala sojka ptica", "Zvezda tera meseca", "Devojka je pod đulom zaspala", "Aj, san zaspala", "Bol boluje mlado momče", "Mene moja zaklinjala majka", "Ciganka sam mala", "Idem kući, a već zora", "Ima dana kada ne znam šta da radim"...

Eto, i to je Silvana. I najstarijoj pesmi udahnula je nešto novo i nešto svoje.

(Goran Milošević)