Pesme i kola maestra Danila Miškovića: Neponovljiv spoj tehnike i romantike (PLEJLISTA)

"Hteo bih noćas da budem sam, da igram, pevam, plaćam za sve.

Preporučujemo

Za ljubav jednu, za sreću našu, što noćas tiho, tiho umire.

Možda si čula da život piše romane, bar jedna priča bili smo nas dvoje.

Noćas smo samo dve uvele grane i slomljena čaša kao srce moje.

Nikada neću da pitam gde si, nek srce čuva tužne tajne te.

Ja noćas pijem za ljubav našu, za ljubav našu što zauvek mre.

Večeri jedne poći ću negde, poći ću negde, al' ne znam gde.

U našu sobu nikada više, umrla ljubav, prošlo je sve." (Danilo Mišković - Atanasije Savić)

Kad pesmu komponuje Danilo Mišković, reči napiše Tasa Savić, a otpeva Kvaka, onda pogađa u srce i ostaje zauvek. Pesma je snimljena 1976. na vrhuncu stvaralačkog uspona maestra "Bošnjanca".

Danilo Mišković i danas živi u rodnoj kući - u selu Bošnjane kod Varvarina. Rođen je na današnji dan, 19. maja 1941. Posle nemačke okupacije i komunističkog otkupa, narodu je trebalo veselja. I krava je bila pravo bogatstvo, a kamoli harmonika. Terebalo je više krava za jednu harmoniku. Investicija se ubrzo isplatila - Danilo je zasvirao sa jedanaest godina.

- Upijao sam pesme, hvatao u letu, naročito u romskoj mahali u Kruševcu. Stajao sam sa strane i divio se tom raspevanom i razigranom svetu. Onako bosi i poderani, uhvate se u kolo i pevaju. U sredini kola dve violine, mečka, gitara i harmonika. Tako sam i ja došao na ideju da komponujem moju prvu pesmu "Curo mala bićeš moja, dobro znaj, tebe voli jedan momak, ja sam taj". Bila je to pesma uz kolo, kolo sa pevanjem. Pesmu je 1969. snimio Raka Nikolić, a ja sam tako ušao u diskografiju - priča za Muzičku apoteku maestro Danilo Mišković.

Imao je Danilo i svoje harmonikaške uzore: Dragana Matića, Đuricu Ćirkovića, Dragana Aleksića, Radojku, Miju. Svoj prepoznatljiv stil je, ipak, gradio svakodnevnim usavršavanjem na narodnim veseljima:

- Svirao sam domaćinske svadbe u svom kraju, u okolini Požarevca, u okolini naše prestonice. U moje vreme Mirijevo i Žarkovo behu sela kod Beograda. Tad se svadbovalo po tri, četiri dana, pa imadoh vremena da se usavršim.

Svoja najlepša kola odsvirao je u duetu sa Živomirom Miletićem iz Skorice. Sedamdesetih godina prošlog veka bili su jedan od najpoznatijih harmonikaških dueta u Jugi. Snimili su pedesetak narodnih kola: "Danilovo", "Žiletovo", "Nova Kruševljanka", "Zoranovo", "Nikolino", "Vojkanovo", "Harmonikaška zavrzlama", "Devojačko-momački zaplet", "Rasinka", "Grom", "Sitno šumadijsko", "Meraklijsko", "Momačka šetnja", "Jastrebački vihor"...

- "Danilovo", moje najpoznatije kolo, snimio sam sasvim slučajno. Dok smo čekali na snimanje pesama u "Braće Stamenković", počeo sam da sviram kola, tek toliko da se ruke ne ohlade. To se dopalo i mojim slavnim kolegama, a meni se dopalo tek kad se zavrtelo u narodu - veli Danilo.

Iz Danilove duše i harmonike ponikle su i neke besmrtne narodne pesme: "Moj život je ruševina stara", "Pogađam se sa životom" (Brana Marković, Smederevac), "Nije život u čašama vina" (Ljubiša Krstić, Nedžad Salković), "Možda si čula da život piše romane", "Na ludi ću kamen stati" (Kvaka), "Ostaviću piće i lude kafane" (Aca Stefanović), "Ja sam sportski ribolovac" (Mića Đukić, Miki Gajić, Smederevac), "Siroma' sam, al' sam lep" (Radiša Milojević, Smederevac), "Udaje se ćerka moja", "Pruži mi ruku, prsten ti dajem", (Ljubiša Krstić), "Curo mala", "Ne mogu bez tebe" (Raka Nikolić), "Vraćam se u selo" (Stojan Stevanović), "Grehe činim, grehe praštam" (Radiša Urošević), "Penzioner" (Sava Aleksić), "Vratiću se iz tuđine" (Žika Stošević), "Želela sam tvoje suze" (Mila Jeremić), "Usamljeno srce" (Ljubiša Janićijević)...

- Moj najveći hit, "Moj život je ruševina stara", trebalo je da snimi Kvaka. Ali, Brana Marković je zapretio da će da se ubije, ako je ne dam njemu. S druge strane, Kvaka je ponudio Brani grdne pare da odustane od snimanja. Brana je bio uporniji, a Kvaki sam dao pesmu "Život piše romane". Zakasnio je na snimanje, a onda se pojavio sa dve dame, vidno raspoložen. Bata Kvale je otpevao i otplakao najlepše na svetu - kaže Danilo.

Miškovićeva svirka se poznaje na puškomet. Izgradio je neponovljiv stil narodnih pesama i kola, jedinstven spoj tehnike i meraka, brzine i uživanja.

Danilovim stazama nastavljaju naslednici. Sin Srboljub je uspešan harmonikaš, kompozitor, aranžer, producent, vlasnik studija. Unuk Nikola je prvak Evrope u sviranju klasike na harmonici.

Gde će kruška da padne, nego ispod kruške.

(Goran Milošević)