15 godina od smrti kraljice bola i tuge (1): Vida Pavlović u pesmama Buce Jovanovića (PLEJLISTA)

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Kokosav
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Boža zemunac

    10. maj 2020 | 14:40

    Kada sam počeo da pevam sedamdesetih godina,imao sam sreću i čast da radim sa Vidom Pavlović u zemunskoj kafani " Župa". Svako veče " Župa " puna gostiju. A , zna se i zbog koga. Zbog Vide koja je bila prava dama fenomenalnog glasa.Carica. Laka joj crna zemlja,i neka je anđeli čuvaju.

  • JS

    10. maj 2020 | 14:16

    Carica. Pustiš neku njenu pesmu i rastužiš se, rasplačeš. Sećam se kako smo se grabili za mesto u kafani, kad ona zapeva. Ostanemo do kada je raspoložena za pesmu. A uvek je bila. Puna života i neke tuge i sete. Neka joj je većna Slava. A pesme će se pevati i slušati, dugo, dugo. Ostavila ih je nama, za sećanje.

  • Kokosav

    10. maj 2020 | 10:32

    Razliku tad i sad je ogromna:Evo jedan žalostan tekst iz novijeg perioda, pa uporedite.Dobar zivot imam ja, al ga sadZbog tebe ne bih kvarilaOsmeh od milion dolaraBas sam te nasamarilaAl uvek sam se grozila od tihSto se razmecu i hvaleSamo da ih ne zaleMoje rane su nevidljive,Te su rane uvek najgore,Dobar mi je život al' nisam ja,Kao lutku su me imali,Kao lutku su me gledaliA ja sa lutkamaNikad nisam zaspalaTotalni poremećaj sistem vrednosti! Sve se svodi na kvantitet ispred kvaliteta!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA