Dobrivoje Topalović, običnost koja pleni (2): Pevač što miluje pesme (PLEJLISTA)

"Ne mogu više da čekam jer život ne čeka mene,

Preporučujemo

odlazi negde daleko i razdvaja zaljubljene.

A tebi se ne žuri i imaš godina malo,

a meni je još toliko od života ostalo.

Ne mogu više da čekam jer mnogo godina prođe,

svega je bilo i prošlo, a samo ti mi ne dođe.

Ne mogu više da čekam da noći uzalud pijem,

tebi je vreme da živiš, a ja da godine krijem." (Dragan Aleksandrić - Zoran Matić)

Ovo je, zadnjih godina, najskuplja tezgaroška pesama iz repertoara Dobrivoja Topalovića. Nežureća meraklijska dvojčica hit mejkera Dragana Aleksandrića uz pamtljiv tekst Zorana Matića. Snimljena je u nevreme za muziku, ratne 1991. godine. Još jedan dokaz da će dobra pesma oživeti kad-tad.

- Kad sam je napisao imao sam 30 godina. U tim godinama nisam osetio snagu svojih stihova. Pesma me stigla tek posle 30 godina, baš kao i milione drugih - kaže pisac pesme Zoran Matić.

Dobrivoje miluje svaku pesmu, i brzu i sporu, i veselu i tužnu.

- Ja sam u duši veseljak, što se po mojoj faci ne bi moglo reći. Odrastao sam u vreme kada se uz muziku tugovalo. Starogradske pesme i romanse bile su obavezne i u najzabitijoj krčmi. I u mom repertoaru dominiraju sentiši, mada ja preferiram i one veselije. Danas je muzika otišla u suprotnom pravcu, sve se pomešalo, izgubili se autentični stilovi. Haos je počeo kad su se propali zabavnjaci dohvatili narodnjaka - razmišlja Dobrivoje.

I mlađa publika voli Dobrivojeve pesme, naročito "Crno vino, crne oči". Doduše, ta pesma, kad je snimljena, nije prihvaćena na prvu. Dobrivoje otpeva "Crno vino", a svi u sali ćute, niko da pljesne aplauz. I danas se prepričava Dobrivojeva reakcija na ćutanje publike: "Ljudi, da l' sam ja pevao, il' mi se učini?"

Tokom poluvekovne karijere snimio je oko dvesta pesama na nosačima zvuka i desetak trajnih radio snimaka. Pored nekoliko velikih hitova - Ej, da mi je, Crno vino, crne oči, Na mramornoj steni, Progovori sliko, Tebi se ne žuri, Vojsko moja, Idi mala, idi, Imali smo bašču šljiva, Blago vodi što te mije, Dočekaću opet one dane, Ja sam rođen u Srbiji brale - Dobrivoje ima još pedesetak prelepih pesama, potencjalnih hitova za sve generacije i ukuse.

- Birao sam pesme prema svom ukusu. Da sam ih birao po ukusu publike, možda bih bio i popularniji - kaže pevač što miluje pesme.

Nikad nije jurio popularnost, a važi za najomiljenijeg kolegu. To mu je, kaže, vrednije priznanje od svih estradno umetničkih statusa i festivalskih pobeda i nagrada. Dobrivojeva nenametljivost je fascinantna:

- Pevao sam u Novom Sadu kao gost na Miroslavljevom koncertu. Posle probe odem da se prošetam gradom. Zaustave me momak i devojka sa fotoaparatom. Ja zauzmem pozu za slikanje, a oni, u stvari, hteli da ja slikam njih dvoje.

Zadnjih godina se totalno povukao iz javnosti - ima fobiju od kamera, reflektora i nametljivih kolega. Neviđeno je duhovit i samokritičan. Još pre četvrt veka reče u mojoj radio emisiji:

- Dok moje kolege jure ko će da im peva drugi glas, ja tražim ko će da mi peva prvi glas.

(Goran Milošević)