Dobrivoje Topalović, običnost koja pleni (1): Pesme sa singlica (PLEJLISTA)

"Još cvetaju naši jorgovani, još se nižu breze i jablani,

Preporučujemo

još u travi ljubičica drema, sve je isto, samo tebe nema.

Što te nema, što te nema, zašto se ne javljaš,

što mi dušu moju mučiš, što me zaboravljaš?

Još u lugu pevaju slavuji, na granama blistaju dragulji,

još pod krovom lasta gnezdo sprema, sve je isto, samo tebe nema.

Još se mesec nebom osmehiva, zelen gora biserom umiva,

još mirišu cvetovi bagrema, sve je isto, samo tebe nema." (Buca Jovanović - Safet Kafedžić)

Ovom pesmom se Dobrivoje predstavio na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu 1975. Nije dobila nagradu, nije se mnogo čula, ali se pamte Dobrivojevi brkovi sa omota ploče, onako ufitiljeni i zakovrnuti.

- Ovu pesmu neobično volim, uhvati me neka čežnja kad je čujem. Setim se i majčine čežnje. Školovala me za inženjera, a eto, dobila pevača. Polovinom prošlog veka pevanje i nije bilo neko prestižno zanimanje. Posle osnovne škole u rodnoj Preljini, završio sam srednju tehničku u Čačku, upisao i višu, a onda se upišem i u kulturno-umetničko društvo. Tako sam zavoleo muziku i batalio tehniku - priča Dobrivoje.

Prvu ploču sa crno-belim omotom i naslovnom pesmom "Rabadžijo budi prava lola" snima 1966.

- Učestvovao sam na brojnim seoskim takmičenjima pevača amatera i uglavnom osvajao neke druge i treće nagrade. Uspeo sam da pobedim jedino u mojoj Preljini. U susednoj kafani u Mrčajevcima upoznao sam kompozitora Dragana Aleksića, u to vreme jednog od najmaštovitijih harmonikaša. Snimio sam sa Aleksićem prve četiri singlice sa 16 pesama. Toliko su bile nezapažene, da čak i moji bližnji nisu verovali da sam snimio neke ploče. Zato sam omote prvih ploča nosio u džepu, pa kad treba da se pohvalim ili rešim opkladu, ja mađioničarski zavučem ruku - priča Dobrivoje.

Dobrivoje je miljenik žirija i festivala, i još veći miljenik svojih kolega. Svojim biserima i vicevima kratio je monotoniju dugih putovanja i hotelskih soba. Zaredjao je početkom 70-ih sa nastupima i nagradama na "Ilidži", '71. na festivalu u Vrnjačkoj Banji nastupa sa Vukasovom pesmom "Na mramornoj steni".

- Na moju prvu "Ilidžu" sam otišao zato što je moj kolega Spasoje Dukić odbio pesmu. Diskos je odabrao mene kao zamenu. U Sarajevo sam išao vozom, "Ćirom" preko Šargana. Onako neispavanog i čupavog nisu me ni prepoznali, a nisu ni poverovali da sam došao da pevam. Predstavnik "Diskosa" me nekako ugura i,.nećete verovati, ja osvojim prvu nagradu publike u alternaciji sa popularnim Kanarincem. Slično sam prošao i sa pesmom "Na mramornoj steni". Snimio sam je '71, al' se dugo nije čula - seća se Dobrivoje teških diskografskih početaka.

Onako ležeran i opušten, nije bio predodređen za zvezdu i naslovne strane. I kad je zaređao najveće hitove, nije se izdvajao iz sveta običnih. Kad je pre četvrt veka došao u moju radio emisiju na "Bontonu", u trenerkama i patikama, kolega tonac ga isprepadao, pomešavši ga sa svojim ispisnikom iz Borče. Kada sam mu tokom emisije pokazao sve njegove ploče, uskliknuo je sa nevericom: - Zar je moguće da sam ja snimio 25 singlica i petnaestak LP-ija i CD-a, oko 200 pesama!?

Da, moguće je, i to zato što je retko dobar čovek. Voleli ga i davali mu pesme najveći pesnici i kompozitori: Obren Pjevović, Buca Jovanović, Doca Ivanković, Dragan Aleksandrić, Miša Mijatović, Dragan Aleksić, Predrag Negovanović, Jozo Penava, Safet Kafedžić, Braća Spasojević, Kemiš, Vukas... Kada bi narodnjački pevači birali najomiljenijeg kolegu, pobedio bi Dobrivoje. Od malog miliona ljudi čuh rečenicu: "Svaka čast Miroslavu, al' ja više volim da slušam Dobrivoja". Potpisujem!

(Goran Milošević)