Pesme udarnika: "Danas ori, sutra se odmori", "Eto mene posle radne smene" (PLEJLISTA)

"Svanu sunce k'o da je proleće, mladi orač na oranje kreće. Svako jutro kad zora zarudi, divnom pesmom orač selo budi. Ajde Belja, sutra je nedelja, danas ori, sutra se odmori. Sve od jutra pa dok se ne smrači, neko ore, neko njivu vlači. Mali potok kraj njive žubori, dok slavuji pevaju u gori. Ajde Belja, traktor nema selja, danas ori, sutra se odmori. Kod seljaka to uvek je tako, radit' zemlju nije baš ni lako. Ako Bog da te godina rodi, selja tada kolo će da vodi." (Boško Krstović)

Preporučujemo

Ovako je Boško Krstović, pesnik, naivac sa Rudnika, opevao šumadijskog selju, neumornog orača. Pesmu je pre više od pola veka snimio Sveta Pajić i dobio umetničko ime "Selja". Sveta je snimio i "Tera kola Mitar rabadžija", seljačku himnu pesnika i kompozitora Doce Ivankovića, muzički spomen Ibarske magistrale iz predautomobilskog perioda.

I Šaban je sredinom 70-ih snimio jednu oračku "Ti motiku, a ja plug". Pevao je i plakao dok je snimao, a nije izvodio na nastupima. Kome bi je danas i pevao?

Bora Drljača je opevao i kosibaše, i šnajdere i majstore svih zanata: "Ja poznajem sto zanata i za mene nema zime. Ej, curice, lepotice, kad zaškripi pozovi me".

I kovači imaju svoju himnu, i to sevdalijsku. "Mujo kuje konja po mjesecu", a Safet Isović zakiva na zemlji.

Kosači su opevani u stotinama pesama, šaljivo i realistički. U izvornoj pesmi "Kosi tata kosim ja" opevani su i mentalitetski. Vredno pokosili i prodali, pošteno zaradili i još poštenije propili i proplakali.

Praznik rada najburnije slave fabrički radnici. "Radnička klasa" je u bivšoj Jugi bila ustavna kategorija i najveći konzument narodnjačke ćirilice. Fizikalci su znali hiljade pesama, potrošili milione plata, obogatili pevače i autore. S druge strane, ti autori i ti pevači slabo se odužiše svojim najvernijim slušaocima.

Foto: Promo

Opevaše i seljake, i lekare, i majstore, i šofere, oficire i vojnike, a radnike prećutaše. Era Ojdanić je šoumen i folirant, ali i radnik, udarnik. "Eto mene posle radne smene, preplešćemo zaljubljeno prste. Grliće te moje ruke nežno, i ako su kao gvožđe čvrste" - snimio je Era '78, al' se nigde čula nije.

Nadrilekari su postojali i pre lekara, i pre civilizicaje, ali tek 1986. dobiše svoju pesmu "Nisam lekar, al' mogu pomoći".

Naravno, opevani su i pevači. Malo je onih što pevaju zato što im se peva ili samo zato da im prođe vreme. Pevačima udarnicima, preporučujem jednu sindikalno-socijalnu iz pera i duše Mijata Božovića i medenog grla Dobrivoja Topalovića: "Šta će biti kad zamukne grlo i kad starost mladost mi nadjača. Da l' će tada da se seti neko da zapeva jednu za pevača".

(Goran Milošević)