Rade Vučković (1): Pevački uspesi legendarnog poete i kompozitora (PLEJLISTA)

"Zima je hladna, vetar sa snegom, čovek i pas u kutu se skrili. Drhtava ruka miluje pseto što tu kraj njega žalosno cvili. Eh, kako starost može da boli, burna se mladost iz tame ruga. Gde su mi sada prijatelji lažni, kad samo pseto imam za druga. A bio sam nekad stari kavaljer, a bio sam nekad stari kavaljer. Za društvo sam svoje zadnji dinar dav'o, za devojke lepe šampanjce otvar'o. A noć je bila hladna k'o nikad, k'o večnost neka beskrajno duga. Ujutru ljudi nađoše samo smrznute u snegu dva stara druga. A bio je nekad stari kavaljer, a bio je nekad stari kavaljer. Za društvo je svoje zadnji dinar dav'o, za devojke lepe šampanjce otvar'o." (Rade Vučković)

Preporučujemo

Ne, ovo nije napisao Sergej Aleksandrovič. Ovo je napisao, komponovao, otpevao i snimio "srpski Jesenjin" Rade Vučković. Pesma uglavnom ćuti, ali uvek može da živne. 

Svoje najlepše pesme podario je Šabanu i kolegama. Ostavio je, ipak, nešto i za sebe, za onog večitog dečkića sa gitarom, za raspevano dete Kuršumlije.

- Detinjstvo mi je bilo nekako bajkovito i idilično, baš kao blagodeti rodne Kuršumlije. Moja majka Nada prva me je zadojila muzikom i poezijom. Pripovedala je i o mome đedu Radetu Vlahoviću, bečkom đaku na dvoru kralja Nikole i vođi Topličkog ustanka. Kada je oslepela nad knjigom, ja sam joj čitao odabrane strane, napajajući tako i svoju dušu. Moj otac Bogoljub, tako strog a pravičan, samo je kanalisao tu moju pesničku notu - kaže "srpski Jesenjin".

U Beograd je došao s namerom da bude pevač zabavne muzike. Tako je i počeo, pobedom na "Maksimetru" i nagradom u vidu snimanja prve ploče. Početak 70-ih obeležio je sa tri večita hita zabavne muzike: "Tako je plakala Isidora" (Boris Bizetić), "Nikog nemam osim stare violine" (Dragan Toković) i svojom numerom "Viki, Viki, Violeta".

- Pevajući po elitnim kafanama i klubovima, upoznao sam i Dragana Tokovića i Bucu Jovanovića. Toković mi je bio uzor kao kantautor, a Buca me prešaltao u narodnjake. Počeo sam da pišem tekstove i narodnjačke melodije, koje sam pevao i snimio na moj šansonjerski način - priča Rade za Muzičku apoteku.

Printskrin: Youtube/ PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS, Diskos

Tako su nastali Radetovi pevački uspesi u narodnjačkim vodama: "Kako ću sutra bez tebe", "Stari ribar iz Zemuna", "Suze na telefonu", "Kad Beograd nekad beše čaršija", "Mala moja iz osnovne škole", "Stari kavaljer", "Lakše, lakše, moj konjiću", "Dete ulice", "Nisam te se nagledao", "Oj, Jovo, mlad šumare", "Dete Kuršumlije"...

- Božji dar je biti rođen u Kuršumliji, okružen sa tri planine (Kopaonik, Jastrebac i Radan), tri reke (Toplica, Banjska i Kosanica), tri banje (Kuršumlijska, Prolom i Lukovska), plus "Đavolja varoš", čudo prirode! Zato sam i napisao: Bog čuva Srbiju, a đavo Kuršumliju! - poručuje dete Kuršumlije.

Specijalno za Muzičku apoteku otpevušio je uz gitaru svoju posvetu rodnom kraju: "Zalut'o sam u divljinu, zateče me gluvo doba. Jedna ruka nevidljiva, vodila me kao roba. Crni konj poda mnom rže, morila me teška glad. Na izmaku svoje snage stigoh u Đavolji grad. Cele noći s đavolima pio sam i jeo, ženili me s đavolicom, a ja nisam hteo. Opili me nekim vinom, pravljenim od krvi vuka, i, na sreću, godilo mi, ne beše mi ljudi muka. Zapevaše prvi petli, nesta moga crnog konja, 'mesto njega jahao sam jedno drvo kraj svog doma. Baš je strašna ova priča, pričala mi moja baka. Za sve one što se boje od đavola i od mraka".

(Goran Milošević)