Vasilija Radojčić: "Moje ploče nisu tiražne, al' se moje pesme dugo pevaju" (PLEJLISTA)

"Sad kad mladi nismo više i sećanja blede naša,

Preporučujemo

da li žališ dušo moja što se sreće slomi čaša?

Pamtiš li još ljubav moju, ono divno prošlo vreme,

našu ljubav tek procvalu, ruke naše zagrljene?

Da l' je magla zaborava uspomene već prekrila,

da l' se setiš dušo moja da sam tvoja nekad bila?

Sad o tebi ne znam ništa, s kim si i u kome kraju.

Samo pustu želju krijem da sam u tvom zagrljaju." (Mile Bas - Stevica Spasić)

Kakva baladica! Tako lepa, a nedovoljno iskorišćena. Mnogi "južnovetrovci" će biti zatečeni saznanjem da je i Vasilija snimala sa Miletom Basom, i to ceo album 1984, pre formiranja čuvene petorke (Sinan, Šemsa, Mile, Kemal, Dragana). Stevica Spasić, jedan od najboljih narodnjačkih tekstopisaca, napisao je prelepe stihove. Ali, šta to vredi? Vasilija ostade ono što je bila - vrhunski, a nekomercijalan pevač.

Rođena je na današnji dan, 21. aprila 1936. u Kragujevcu. Uz očuha, vojnog muzičara, upija mnoge pesme i pobeđuje na prvim pionirskim takmičenjima. Postaje član Omladinskog pozorišta u Kragujevcu, igra i peva u brojnim kulturno-umetničkim društvima.

- U Beogradu sam završila za profesora francuskog jezika. Ostala sam, ipak, u pevačkim vodama, ne zbog para, već zbog toga što bih bila strog profesor. Možda me ta preciznost i ozbiljnost koštala karijere, ali, takva sam! Kao takva sam preporučena i Carevcu od strane etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića. Primljena sam za solistu Radio Beograda bez ikakve zvanične audicije - pričala je Vasilija za Muzičku apoteku.

Ceo svoj pevački vek je provela u PGPRTS-u. Uz desetine trajnih snimaka snimila je i četrdesetak gramofonskih ploča. Snimala je uporedo i zabavnu i narodnu muziku: prepeve španskih i grčkih pesama, izvorne, gradske, sevdalijske i, naročito, vranjanske pesme.

- Imala sam sreću da se zaljubim i udam za Miću Đorđevića, bubnjara i dugogodišnjeg muzičkog urednika produkcije PGP-a. Sa Mićom sam upoznala sve muzičare, snimala sa najboljim ansamblima. Specijalizovala sam se za melos Vranja i južne Srbije. Kad dođem u Vranje, dočekaju me sa trubačima i kažu - ti si naša! Tako nešto nikad nisam čula od mojih Kragujevčana - kaže Vasilija.

Proslavila je "Mitu bekriju" Radoslava Graića i sijaset izvornih narodnih pesma: "Na Uskrs sam se rodila", "Ajde Jano kolo da igramo", "Aj, veseli se kućni domaćine", "Moj Milane", "Moj dragane", "Moj dilbere", "Dimitrijo sine Mitre"...

- Nikad nisam pevala u kafani, na svadbi ili vašaru. Bila sam isključivo radijski i koncertni pevač. Iako mi je pokojni muž bio siva eminencija produkcije RTS-a, važila sam za nekomercijalnog pevača. Moje ploče nisu bile tiražne, al' se moje pesme dugo pevaju - primećuje Vasilija.

I zaista, malo ko može da se pohvali ovakvim biserima sa najvećim kompozitorima : "Zašto pitaš kol'ko mi je leta" (Miki Mitrović), "Džumbus, džumbus, mašala", "Čik dragi zagrli me" (Dragan Aleksandrić), "Ej, ludi Stojane" (Mikan Obradović), "Za rođendan tebi sine" (Branimir Đokić), "Srce piše uspomene" (Ilija Gavrilović), "Beše nekad Mitke i Koštana" (Zahar), "Šta ću majko, šta ću" (Tozovac), "Čuvaj naše uspomene" (Dragan Toković)...

- Kao vrhunac karijere smatram LP sa pesmama iz "Koštane". Imala sam čast da moj Kragujevčanin Dragomir Bojanić Gidra govori "Mitketa", ali samo pod uslovom da ja pevam pesme iz "Koštane" - pričala je legendarna Vasilija.

Napustila je ovaj svet 25. septembra 2011, ostavivši iza sebe stotine pesama trajne narodne i umetničke vrednosti.

(Goran Milošević)30