Vaskrsle pesme i pevači (2): I pesma bira svoj vakat (PLEJLISTA)

"Za mnom ostaju putevi dugi, u jedno srce tuga i radost je stala.

Preporučujemo

Ti ne znaš kako je život lep i ružan, Ildo moja, devojčice mala.

Kako si lepa, ljubim te nežno, na tvoje lice, pada moja sena.

Danas si devojka što bezbrižno živi, a sutra, možda, nesrećna žena.

Nekad bih hteo pobeći nekud, al' imam snage, sobom gospodarim.

U meni kuca srce malog dečaka, iako osećam da polako starim.

Sve moje pesme poklanjam tebi. Slušaćeš ih s tugom uplakana lica.

Ti ne znaš ko te je voleo od srca, reci im slobodno - čovek lutalica." (Šaban Šaulić - Rade Vučković)

Oduvek sam verovao u ovu pesmu. I onda kad je ćutala na singlici iz 1981, bio sam siguran da će oživeti. Snagom stihova Radeta Vučkovića i majstorstvom Šabanove interpretacije, malo pomalo, zahuktava se pesma, naročito, posle Šabanove pogibije. Snimljena povodom rođenja Šabanove ćerke Ilde, dugo je bila jedna od najmanje slušanih pesama narodnjačkog kralja. Ovo je, doduše, tek jedna od stotina pesama iz Šabanovog opusa na putu vaskrsnuća. Svakom autoru je bila čast da komponuje i piše za Šabana. Za kralja se spremalo ono najbolje.

Slična je situacija i sa opusom Miroslava Ilića. Živnule su i kod "slavuja" neke uspavane pesme. "Još te nešto čini izuzetnom" snimljena je kao poslednja pesma (B4), tek da popuni album iz 1984.

- Tu pesmu je pre mene snimio Radiša Urošević. Kada mi je, onako uzgred, ponudio Aleksandrić, prihvatio sam je oberučke, snimio, al' kao da nisam. Priznajem, krivo mi bilo što se dvadeset godina nije slušala. Krenula je u Muzičkoj apoteci na radio "Fokusu". Toliko sam "visio" kod tebe na radiju, da su me ispisnici pitali - ko ti je onaj Milošević? Presnimio sam je na CD-u, živnuo na koncertima, i postade pesma bez koje se ne može - pričao je Miroslav Ilić u mojim radio emisijama.

"Nisam te se nagledao" je tipičan primer vaskrsle pesme. Snimali su je i znani i neznani, i prosečni i vrhunski pevači. Muzički gurmani se i dalje klade na to ko je pesmu prvi snimio. Slaviša Vujić je tu pesmu snimio kao početnik, u beznačajnom tiražu, na kaseti "Vojvodinakoncerta" iz 1987. Ništa bolje nije prošao godinu dana kasnije i Sadik Jusufović, koji pesmu snima pod levim nazivom "tebe sam izgubio" za produkciju "Suzi". Početkom devedesetih, u ratno doba, pesmu snima i Zoran Gajić za "Jugodisk". Bilo je to prvo ozbiljno donošenje ove pesme, al' ne vredi! Tada se više slušala ona ratna "Srbin ćuti dok se ne naljuti". Početkom ovog veka pesmu snima i sam autor, "srpski Jesenjin" Rade Vučković. Sad je pevaju svi i svuda.

Savo Radusinović je svoju najurbaniju pesmu "Ti si žena koju ludo volim" snimio 1983. u muzičkoj režiji Miroljuba Aranđelovića Kemiša. Slušala se i u prošlom veku, ali danas je mnogo slušanija. Postade himna ljubavi, prava oda proleću i mladosti.

I kraljica Lepa ima stotine potencijalnih hitova u svom opusu. Zasad uglavnom ćute pored neizbežnih "putića" i "violine". Kada je 1989. snimila pesmu Miše Markovića "Srce je moje violina", ni slutila nije da će joj produžiti vek i podmladiti publiku.

Sve su to primeri pesama snimljenih u drugoj polovini dvadesetog veka, oživljenih četvrt veka kasnije. Šta tek reći za bosanske sevdalinke "Čudna jada od Mostara grada", "Moj dilbere", "Konu na bunaru"? To su pesme bez kojih je teško zamisliti veselje u Srbiji. Slušaju se više u Srbiji nego u Bosni!

I virus ima svoje vreme, i pesma bira svoj vakat. Zato, "i kada te život bolno razočara, i kada prestanu i želje i snovi, ono što nam vrati jedna pesma stara, vredi jedan život, neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, kroz sve dane duge stradanja i mena! Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme, kad se živi samo od uspomena!" (Jovan Dučić)

(Goran Milošević)