Duet Živka Milošević - Jelena Aleksić: A sad, nešto najizvornije (PLEJLISTA)

Naša narodna muzika u prvim godinama posle Drugog svetskog rata odisala je nekom slatkom idilom i radošću života. Lipa miriše, potočić žubori, ovce bleje, ptice cvrkuću, čobani planduju i sve tako redom. Preživelima je tako malo trebalo da budu srećni. Kako se pevalo na njivi, nad kolevkom, na komišanju, mobi, prelu i igranki, tako se pevalo i na radiju. Naravno, uz Carevčev autoritet i strogu selekciju. Ko prođe "Cara" i njegovu ekipu, taj je mogao da snimi ploču.

Preporučujemo

Jedan iz Carevčeve ekipe, Maksa Popov, šef Tamburaškog orkestra Radio Beograda, otkrio je ovaj duet. Na probi Kulturno-umetničkog društva "Polet" u Pančevu, dok je Živka pevala, Jelena je sedela pored Makse i neobavezno pevušila drugi glas. Maksa je to čuo, oduševio se, i prekinuo probu. Izveo je i Jelenu na binu, probao ih pred publikom i odveo u radio.

Tako je polovinom prošlog veka započela karijera dueta Živka Milošević (1928-2002) - Jelena Aleksić (1929-2007).

Snimale su uglavnom izvorne narodne pesme iz Šumadije i Vojvodine, pogodne za dvoglasno pevanje, i novokomponovane u tradicionalnom ruhu: "Kolenike, kolenike, vreteno", "Čuvam ovce sve po dolovima", "Bosioče moj zeleni", "U livadi pod jasenom", "Promiče momče kroz selo", "Oj, devojko, đinđo moja", "Čoban tera ovčice", "Kopa cura vinograd", "Sremačko je selo malo", "Po gradini mesečina ko dan", "Divlje ruže", "Rujna zora ne sviće", "Kolubaro, sestro Šumadije", "Nad izvorom vrba se nadnela" (snimile pre Silvane legendarnu pesmu Braće Bajić), "Op, seko, puče prozor preko", "Pošo lola korakom"...

Živka je pevala prvi, a Jelena isključivo drugi glas. Imale su sličnu boju glasa, tako da su prosečnom slušaocu zvučale kao jedno. Sem toga, na nastupima su često nastupale držeći se za ruku. U konkurenciji Braće Bajić, dueta Đurić - Runjajić, Radulović - Jovanović, Ovuka - Bogićević, izgradile su i stilsku, i scensku i repertoarsku prepoznatljivost.

Printskrin: Promo

Jelena je odrasla u Pančevu, završila za učiteljicu u Beogradu. Najstariji Pančevci je pamte sa korzoa, na kome je uveče, uz gitaru ili harmoniku, pevala i svirala narodne i zabavne pesme i ruske romanse.

Živka je Sremica, iz Karlovčića. Snimila je i desetak samostalnih singlica sa pesmama Buce Jovanovića, Pere Tanasijevića i Miroslava Miloševića. Prva je snimila legendarnu pesmu "Sremačko je selo malo".

Skoro svaku ploču su prodale u zlatnom tiražu, često i bez svojih slika na omotu. Zato ih i prozvaše "zlatne koke". Nije bilo televizije, nije bilo interneta. Muzika se slušala na radiju i sa gramofona. A kada se muzika sluša, onda i dueti prijaju.

(Goran Milošević)