Nikola Urošević gost Muzičke apoteke: "Gedža, to ti je na španskom - gospodin" (PLEJLISTA)

"Kada umre pesma što je ljubav peva i sa lica osmeh u nepovrat ode,

Preporučujemo

zažaliće srce za danima prošlim, kao žedan putnik za kap bistre vode.

Gde je ono što tražismo draga, gde su dani što ih srce želi?

Kad nemasmo u ljubavi sreće, zašto smo se u životu sreli?

Kada plamen sudbe opeče ti srce, ostavi ga tako bez ijedne nade,

ono jadno tužno negde traži sreću, dok se starost pusta tad polako krade.

Gde je ono što tražimo ljudi, gde je ono što životu treba,

prava ljubav i večita sreća, kažite mi zvezdice sa neba?

Eto, tako ljudi život nosi vreme, sreća ako dođe ona kratko traje.

A kad sve prohuji bez povratka ludo, sudbina se često nad životom kaje." (Buca Jovanović - Vlada Grujić)

Ovo je jedna od dvadesetak pesama Buce Jovanovića koje je na svojim malim i velikim pločama snimio Nikola Urošević Gedža. Briljantan tekst Vlade Grujića, najplodnijeg Bucinog tekstopisca, lirska filozofija života u pet strofa.

Diskografska karijera Nikole Uroševića počela je 1970. pesmom "U mom selu najbolji sam momak, sve devojke zovu me na konak".

- Propevao sam rano u mom rodnom Valjevu. Sa 14 godina sam pobedio na takmičenju "Prvi glas Valjeva". Četiri godine sam proveo u "Abraševiću", završio i za metalostrugara. Ali, kad mi je "Pera Lažov" ponudio da pevam u njegovoj kafani za deset puta veće pare od moje platice, nisam se dvoumio. Nasledio sam tri saksije zemlje, rano ostao bez oca, pa sam u pevanju našao spas. 14 godina sam "vladao" u trouglu Valjevo - Šabac - Lazarevac. Domaćini su zakazivali svadbe kad sam ja slobodan. Otpevao sam hiljade svadbi, i to tako što ja sam pevam svadbu koja traje tri dana. A tek kafane i vašari... - seća se Gedža svojih početaka.

Sa pedigreom jakog kafanca i svadbarskog pevača Nikola Urošević postaje jedan od udarnih pevača Buce Jovanovića. Sa ocem srceparajuće pesme snima desetak ploča sa nekoliko besmrtnih pesama: "Ljubavi nema više", "Zašto smo se u životu sreli", "Povedi kolo Miloje", "Ako još imaš srca", "Ako nisi drug kod bola", "Ja sam pravi momak", "Drugovi moji, drugovi", "Ne pitaj me moj jarane", "Volim te lepa Jano"...

- Buca Jovanović je čuo za mene i došao da me vidi u jednoj kafani u Lazarevcu. Pevao sam "Lepu Janu" i ostale njegove hitove iz 60-ih. Posle ture pesama, priđe mi Buca i reče: "11. januara u tri sata snimamo. Dođi prekosutra da vežbamo pesme". Laka mu zemlja i puno mu hvala! Mnogo smo se voleli i poštovali. Buca je svom sinu dao ime Nikola - sa oduševljenjem priča Gedža o svom prvom kompozitoru.

Već 1977. oseća prve gorke plodove komunističke cenzure. U duetu sa Perom Grubićem na "Hit paradi" '77, snima Bucinu Pesmu "Povedi kolo Miloje". Pesma je ubrzo skinuta sa svih programa zbog reči "blagim danima". Ta sintagma je, izgleda, bila isuviše pravoslavna za tadašnji komunistički režim. Sličnu cenzuru doživljava desetak godina kasnije sa pesmom Miše Markovića na stihove Svete Vukovića "Oj Srbijo lepotice". Pesmu su odbile diskografske kuće iz Srbije. Snima je za "Rtv Ljubljana", a Sveta poeta nije smeo da je pušta na Radio Beogradu, na kome je bio višedecenijski autoritet.

- Proglašen sam za nacionalističkog pevača, ali, ne od Hrvata i Bošnjaka, već od mojih Srba komunista, uplašenih za svoje pozicije. A ja sam jedan tako miran i dobar Srbin. 80-ih godina sam bio velika zvezda u bivšoj Jugi, naročito u Sarajevu. Snimio sam tri albuma za "Sarajevodisk" i nekoliko velikih hitova sarajevskog hitmejkera Nazifa Gljive: "Sreo sam je u malom kafiću", "Slađana zbogom, udaj se ti", "Što se često rastajemo", "Sumorna jesenja noć", "Najlepše su plave žene"...

Pamti Gedža i nastupe na legendarnom Šabačkom vašaru. Tu je upoznao šesnaestogodišnjeg dečkića, koji je u pratnji strica obilazio šatre i molio da pokaže šta zna. Bio je to Šaban Šaulić.

- Govorili su tada moji ispisnici: "Alal ti vera! Kiša lije, blato do kolena, a ti znojav sa izvučenom košuljom ne osećaš vetar i promaju."

Danas me uhvati jeza i kad vidim ciradu na kamionu. Setim se šatri sa vašara i svadbi. Stigoše me svi alali - veli Gedža za Muzičku apoteku.

90-ih se proslavio srpskim patriotskim i četničkim pesmama. Albumom "Marširala kralja Petra garda" postavio je rekord u diskografiji - milion i po prodatih nosača zvuka, ne računajući piratska izdanja. Oživeo je i onarodio "Bože pravde" i pre nego što je postala himna Srbije.

- Radujem se svakoj lepoj pesmi i svakom dobrom pevaču. Zbog mene nijedan kolega nije ostao bez posla. Nikom ne branim da peva ono što najbolje ume. I od mene ima boljih pevača, ali za neke pesme nema boljih od mene - poručuje Gedža.

I zaista, niko kao Gedža ne može da probudi sve srpsko u meni. Niko kao Gedža ne može da skine Tomu i njegove pesme. Zato se i dogovorismo da u sledećoj emisiji povede harmonikaša i, onako astalski, red Tome, red Buce, red Kvake, red Toze. Jedan je Gedža! Zato i veli:

- Gedža, to ti je na španskom - gospodin.

(Goran Milošević)