80. rođendan Dragoslava Živanovića Troše (2): Pesme koje se ne mogu izlizati (PLEJLISTA)

"Što se nismo još ranije sreli, sigurno bi pripadao meni. Svega mi je sada mnogo žao, što me nisi prije upoznao. A najlepši par bi bili na celome svetu tom,ali to je želja koja ostaće u srcu mom. Zašto si me i sad upoznao, kad si sebi drugu izabrao. Sve uzalud sada što mi nudiš, jer ti imaš drugu koju ljubiš.Idi sa njom srećan budi i ne žali uzdah moj. Nemoj nikad da me želiš, budi veran samo njoj. Idi što pre da se rastanemo i nikada više ne vidimo. Istom sudbom sad smo pogođeni, jedno drugom mi nismo suđeni. A najlepši par bi bili na celome svetu tom, ali to je želja koja ostaće u srcu mom." (Dragoslav Živanović Troša)

Preporučujemo

Kakva pesma! Remek-delo prohujaloj mladalačkoj ljubavi, muzički spomenik najlepšem paru. Troša je komponovao i reči napisao, a snimila Goca Stojićević 1971, na početku diskografske karijere. Troša je bio na vrhuncu stvaralačke moći, a Goca raspevani devojčurak od 16 leta. Pesma se zavrtela, opevala mnoge đačke ljubavi, pa se i zaboravila.

- I dan danas mi suze krenu kad je čujem. Obeležila je i moju mladost i mnoge mladosti. Ne spada u red mojih ubitačnih hitova, ali priznajem - to je pesmetina! Uvek je tu negde, traže je ponekad moji ispisnici, a neki me i ne prepoznaju. Možda bih je kasnije i bolje otpevala, ali grehota je dirati ovakav unikat. Beskrajno hvala Troši na ovoj lepoti koja se nikad neće izlizati - kaže Goca Stojićević.

Trošina muzikalnost je diskografski eksplodirala 60-ih godina prošlog veka. Svoje prve pesme piše za duete i radio pevače.

- Lepa Lukić je snimala moje pesme i sa mojim ansamblom, dok je još bila anonimna. Bili su to dueti sa Gvozdenom Radičevićem i sa Mirom Vasiljević. Lepa i Mira su pre mene snimile legendarnu pesmu "Kad su laste odletele". I Silvana je svoje prve pesme snimala sa mojim ansamblom u duetu sa Perom Tanasijevićem. Bog da joj dušu prosti, govorila je da smo je Pera i ja izvukli iz kafane i uveli u diskografiju - priča Troša za Muzičku apoteku.

Svojom belom harmonikom dugmetarom obeležio je mnoga veselja, naročito u požarevačkom kraju. I, verovali ili ne, više je pevao na pločama, nego na svadbama. Imao je vrhunski orkestar, dobre pevače, uskakao je samo kad neko promukne.

Printskrin: Youtube/ Zavesa59 Radio muzickoblago, PGP RTS - Zvanični Kanal

- Ceo život sviram harmoniku, a u vojsci sam svirao i trubu. Bio sam član vojnog orkestra u Rijeci. Odsvirao sam stotine parada, smotri, povečerja, postrojavanja, dočeka i ispraćaja brodova - veli Troša.

Kroz Trošin ansambl prodefilovali su mnogi vrhunski muzičari. U njegovom ansamblu počeo je i veliki Novica Urošević. Učio ga Troša da svira gitaru sa četiri žice, da piše prve pesmice. Na jednoj od prvih pevačkih ploča Novice Uroševića našla se i jedna malo skuplja Trošina: "Kaži mila majko, zašto sam se rodio, da li da bih patio ili srećno živeo? Kaži da l' postoje sudbima il' sreća, da l' me one prate, prate celog veka? Život, to je, prijatelju moj, radost, sreća i tuga i bol. Sad si srećan, al' već sutra ne, svet se nenja i prolazi sve".

Bože zdravlja, eto Troše uskoro u Muzičkoj apoteci. Poneće i svoju "belku".

(Goran Milošević)