Sećanje na Hašima Kučuka Hokija: Vlasnik jednog, al' najvećeg hita (PLEJLISTA)

"Ne zameri mome oku, što te noćas tako gleda. Bez tebe sam dugo bio, pa mi želja mira ne da. Gledaj me u oči dok ja gledam tebe, u očima tvojim tražim deo sebe. Neka tvoje oči budu ogledalo duše tvoje, ne bi smele oči verne od istine da se boje. Ne plaši se mog pogleda, iz očiju sve se vidi. Oči će mi tvoje reći: ostani il' drugoj idi." (Hašim Kučuk Hoki - Ruždija Krupa)

Preporučujemo

Prvi narodnjački čupavac i, kako sam kaže, najmlađi mujezin u Jugi, voleo je poeziju. Snimao je stihove Dučića, Desanke, Jesenjina, Zmaja, Đure. 1976. snimio je stihove Ruždije Krupe i pretočio u urbanu sentiš dvojčicu "Gledaj me u oči". Hoki peva, a Tozovac svira sa svojim ansamblom "Zlatne strune". E, to se zove zalogaj za muzičke gurmane. Nije hit, al' može da se izbunari.

"Joj gde me nađe!" - uskliknuo je Hoki kada sam mu pustio ovu pesmu krajem prošlog veka na Studiju B, i to, prvu u emisiji. Obično, gde dođe Hoki, peva svoj jedini i najveći hit ko zna koliko puta. U mojim emisijama pevao je na bis "Gledaj me u oči". I Hoki je voleo tu pesmu, bilo mu krivo što nije prošla. A kako da prođe pored "Pijem da je zaboravim"? Od 150 snimljenih pesama prošla mu je još samo jedna - "Pjevaj prijatelju".

Hašim Kučuk Hoki je rođen na današnji dan, 31. marta 1946. u Fojnici. I otac mu je bio Titov revolucionar, borac "Devete krajiške".

- Moj otac je bio nepismeni pastir. Učio me je tri stvari: ne kradi, ne laži, poštuj starije! Očeva najveća želja bila je da me vidi u Titovoj uniformi. Ono što sam 1967. u vojsci u Titogradu obećao Titu i Jugi, smatram ne samo zakletvom nego i životnim motom. Prvi put sam video tramvaj i voz, kad sam otišao u vojsku. Osnovnu školu sam u vojsci završio, kasnije upisao grafičku i diplomirao. A onda sam diplomirao u sarajevskim kafanama: "Koševo", "Romanija", "Bembaša", "Pionirska dolina" - sećao se Hoki.

- Napravio sam jedan lep orkestar, svi smo pustili duge kose, a pevali sevdah! Bio sam prvi čupavac u narodnoj muzici. Onda su me čuli s Radio televizije Sarajevo, i dali mi šansu da se pojavim na "Ilidži" s pesmom "Tugo moja, tugo" kompozitora Damjana Babića. Kad sam izašao da pevam, publika se smejala jedno petnaest minuta! Nekako sam počeo da pevam i na kraju bio nagrađen ogromnim aplauzom i drugom nagradom publike - sećao se Hoki svojih početaka.

Ubrzo je usledila i Hokijeva pesma života, najprodavanija singlica u narodnoj muzici.

- 1970. sam prvi putu došao u Beograd u košulji i farmerkama na "Kup pevača". Zaustavi me portir u holu Doma sindikata. Kada sam mu rekao da idem na binu na takmičenje pevača, poslao me u tri lepe. U to vreme nisi mogao da uđeš u farmerkama da gledaš koncert, a kamoli da u njima nastupiš na sceni. Srećom, ubrzo je naišao Safet, pa se s njim nekako prošvercujem na službeni ulaz. Pre nastupa, slažem Miću Orlovića da sam odelo zaboravio u vozu - rekao je Hoki.

Printskrin: Yotuube/Jugoton Music

- Htedoše da mi pozajme odeko od jednog muzičara, a ja slažem da žurim na voz u devet. Najave mene kao prvog debitanta, a u tamnim naočarima ne vidim pred koji mikrofon da stanem. Boki me uhvati pod ruku, i kao slepca dovede pred pravi mikrofon. a publika da umre od smeha. Na kraju sam dobio takav aplauz, da su voditelji desetak puta ponavljali da po propozicijama mogu da pevam samo jednu pesmu. Kad sam je objavio za "Beograddisk", dnevno se prodavala po 30000 primeraka. Tako sam postao zvezda - pričao je Hoki u mojim radio emisijama.

Sve ostalo je istorija jednog burnog života u senci jednog večitog hita - "Pijem da je zaboravim". Hoki je pesmu komponovao i otpevao na stihove Radmile Popović, uz maestralan aranžman, foršpil i orkestar Jovice Petkovića. Ovo je prvi dugotrajući narodnjak (traje duže od šest minuta) koji je postao hit. Hoki je, čini se, prvi antiradijski hit pevač. Teško da bi u doba Carevca mogao da prođe sa neartikulisanim "č" i "ć", "dž" i "đ". Hoki je pogodio temu miliona Jugovića. Jer, ko pije da zaboravi, taj ne primeti ono Hokijevo "u oćima".

- Ja ne pevam pesme od dva, tri minuta. To je za mene intermeco. Snimao sam po povratku iz Amerike i pesme od osam minuta. Što se više skraćuju, sve se manje slušaju - primetio je Hoki.

Ovaj nepopravljivi Jugosloven i titoista, buntovnik i ženskaroš, poginuo je u sobraćajnoj nesreći 26. novembra 2002.

(Goran Milošević)