Povodom rođendana Gordane Lazarević (1): Takovčanka koja "ubija" Vranje (PLEJLISTA)

Iz rodnog Takova donela je u Beograd uvezanu kutiju sa prtljagom i knjigama, uspomenu na pokojnu majku, očevu energiju i vrednoću, i, jedno četrdeset kila žive vage.

Preporučujemo

- I moje siromaštvo je bilo lepo, nije štrčalo. Kad sam ja bila mlada, skoro svi su bili siromašni, i na Rudniku i u prestonici. Sećam se i prvih udvarača u Beogradu: "Devojko, devojko, vise ti dva končića!" To su bile moje noge. Zbog tog udvaranja plakala sam tri dana i nisam išla u školu. Školu sam završila kao vukovac, ali muzika je bila jača. I otac, i stric, i braća su nešto svirali i pevali. Otac je jedno vreme držao kafanu, a ja se sakrijem iza šanka, gledam pijane goste i odvratne pevaljke. Htela sam da pobegnem iz tog ambijenta, ali od muzike koju sam nosila u genima nisam mogla pobeći - priča Goca.

U Beogradu upisuje i završava turističku školu, postaje član KUD-a "Lola". Upravo u "Loli" kreće ekspanzija Gocine muzikalnosti.

- Kada sam je prvi put video u "Loli" na audiciji, pomislio sam da iz tih četrdeset kila žive vage ne može da izađe ništa više od cvrkuta nekog vrapčeta. Pustila je glas u jednoj zahtevnoj vranjanskoj pesmi, razoružala i mene i sve prisutne. Prepoznao sam malu koja ima znanje i zna šta hoće - kaže Zahar za Muzičku apoteku.

Kao debitant dobija specijalnu nagradu na "Beogradskom saboru" 1973. Te godine snima i svoju prvu ploču sa dve stare vranjanske pesme "Zašto Sike" i "Ruse kose curo imaš" i novokomponovanom pesmom Radoslava Graića "Duni vetre, duni jače". Na poziv Mire Vasiljević postaje članica prve postave "Đerdana".

- Bože, kako je to bilo sićušno stvorenje! Al' kad pusti glas, "ubija". Videla sam u tom devojčurku osobu sigurnu u sebe. To se kasnije i potvrdilo: svoj prvi honorar nije potrošila na šminku i haljinice, već je otvoriča štednu knjižicu. I kad je otišla iz "Đerdana", zvala me je drugom majkom - pričala je Mira Vasiljević u mojim radio emisijama.

Još u "Loli" se iskristalisala Gocina profilisanost za gradske pesme i romanse i, naročito, za vranjanski melos. Na svom prvom LP-iju iz 1975. za produkciju "Studio B" snima 12 pesama iz "Koštane" uz monolog Ljube Tadića.

- Ponosna sam na taj album. Sa dvadesetak godina sam postala radijski pevač, doživela da mi jedan Ljuba Tadić učestvuje na prvoj ploči. Ali, pošteno rečeno, te pesme ni onda nisu bile komercijalne, kao što nisu ni danas - kaže Goca.

I zaista, Gocin glas se utopio u "Koštanu". U Gocimom glasu ima nešto meko, toplo, iskreno, bolno, baš kao u besmrtnom karasevdahu Bore Stankovića.

U muzičkoj režiji Milutina Popovića Zahara 1977. snima LP sa pesmama iz "Zone Zamfirove" i "Ivkove slave". Na ovoj ploči izabrane su pesme koje su se pevale u pozorišnim komadima sa pevanjem Stevana Sremca : "Mito Mitanče", "Duj, duj", "Slavuj pile", "Iz Banju ide", "Bolna leži", "Cano le"...

- U Beograd sam došla sa namerom da završim fakultet i imam svoj posao. Nisam završila fakultet, ali sam sa Zaharom završila dva fakulteta. Kada sam snimila svoj prvi hit "Mara, mara, maramica", prepoznaju me stranke na šalteru turističke agencije: "Jesi ti ona?" Ja kažem: "Nisam" - seća se Goca.

I tokom 80-ih godina Goca snima remek-dela izvorne narodne muzike. 86. snima Svilen konac, tradicionalni narodni instrumental, koji su svirali legendarni šabački Cicvarići početkom 20. veka.

Zahar je napisao prelepe ljubavne stihove, ispunio Carevčev zavet, produžio vek i Goci i "Svilenom koncu".87. godine snima "Kad u vojsku pođeš", Zaharovu obradu "Nizamskog rastanka". 89. godine, povodom 600 godina Kosovskog boja, snima "Svirajte mi marš na Drinu", obradu legendarne ratne teme Stanislava Biničkog.

Na današnjoj plejlisti su Gocine izvorne pesme, sutra slede novokomponovani evergrini.

(Goran Milošević)