Zoran Pavlović Boćinac gost Muzičke apoteke: Kada harmonika zvuči kao orkestar (PLEJLISTA)

- Moj san se ispunio kada me otac odveo u Sarajevo da učim harmoniku kod Jovice Petkovića. Otac me nahvali pred legendarnim virtuozom, govoreći mu kako već sviram njegova kola. Jovica mi dade njegovu tešku dugmetaru i reče: "Sviraj!" Ja počeh nešto izvorno, šumdijsko, a Jovica posle prvih taktova primeti: "Eh, tako i ja nisam znao kad sam došao u Sarajevo" - seća se Boćinac svojih početaka.

Preporučujemo

Zoran Pavlović Boćinac je rođen u "cveću livada", u Ljuljacima kod Gruže. Od pradede Boće je nasledio nadimak i jedan klanet (to je starinski klarinet u parčićima). Od dede je nasledio seljačku bistrinu i čestitost, a od oca dvojnice i ljubav prema muzici.

- Nasledio sam nešto i od teče - zavoleo sam obućarski zanat. Da nisam postao harmonikaš, sigurno bih bio obućar: sedim, ženama uzimam meru i slušam radio - kaže Boćinac.

Odrastao je i učio uz Novicu Negovanovića, Mišu Mijatovića, Betulu i Dragana Aleksića, ali Jovicu Petkovića smatra svojim uzorom i drugim ocem.

- Zavoleo sam Jovicu i stilski i ljudski. Jovica je došao u Sarajevo skoro nepismen, sa četiri razreda osnovne škole, a otišao kao šef Velikog narodnog orkestra Radio televizije Sarajevo. S druge strane, pred nosom sam imao Novicu Negovanovića i Dragana Aleksića. Upijao sam Novičine trilere i Draganovu maštovitost. Bogu hvala, imao sam od koga učiti - kaže Boćinac.

I posle pola veka druženja sa harmonikom, Boćinac uživa u svakom taktu. Miluje je k'o devoju, iako je navršila šezdesetu. Upravo na toj vremešnoj dugmetari odsvirao je nekoliko studijskih albuma, mali milion festivala i koncerata za mladu i mladoženju. Poslušajte nekoliko Boćinčevih spletova, uživo, za jednim običnim astalom. Mada decenijama šefuje orkestrom, najviše voli da zasvira solo, onako astalski, baš kao u Muzičkoj apoteci.

(Goran Milošević)