Sećanje na Dragana Tokovića (2): Kad ti narod prisvoji pesme (PLEJLISTA)

"Rastao sam pored Dunava, pored dobrih starih alasa,

Preporučujemo

lovio sam šarane, ispraćao brodove i snivao snove daleke.

Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce ostade.

Plovio sam belim lađama, morima i mnogim rekama,

al' đerdapske klisure i dunavske obale u srcu su mome ostale.

Kada bih se opet rodio, Dunavom bih opet plovio.

Pevao bih curama što rastu kraj Dunava i mahao belim lađama." (Dragan Toković)

Niko tako i toliko nije opevao Dunav kao Dragan Toković. Desetine pesama posvetio je Dunavu, a ova je pobedila i svog autora i svog pevača. Pesmu je pre pola veka snimio Zoran Gajić i doneo baš onako šmekerski i šeretski.

I Dunav je mali za Tokovićevu inspiraciju.

Dragan Toković (1932 - 2002) je kompozitor, tekstopisac, aranžer, pevač i svirač narodne i zabavne muzike. Svirao je klavir, harmoniku, bas, bubnjeve, džez, šlagere, šansone, kancone, sirtaki... Izbacivao je pesme u jednom dahu, sa i bez instrumenta, otvarao i zatvarao naše kafane i luksuzne noćne klubobe u Bejrutu i Kairu.

Zanesen lepotom nepoznate devojke u jednoj vranjanskoj kafani, upitao je kako se zove. Lela Vranjanka - rekla je. U glavi je već imao melodiju koja ga je proganjala iz Egipta. Tako je nastala legendarna pesma koju je pevački ovekovečio Staniša Stošić.

Impresivan je spisak Tokovićevih besmrtnih pesama:

"Zorice, Zorule", "Oprosti mi nano" - Aca Trandafilović, "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Fatima" - Safet Isović, "Lela Vranjanka" - Staniša Stošić, "Daj mi čašu rakije" - Slavko Perović, "Leti, leti bijeli golube" - Lepa Lukić, "Volim da te volim" - Radoslav Rodić Roki, "Zbogom moja ljubavi" - Zorica Brunclik, "Ja prošetah kraj Morave", "Dunave moje more" - Cune Gojković, "Oženih se iz ljubavi puste" - Pavle Stefanović, "Nema te više Alija" - Hašim Kučuk Hoki, "Ne budi me rano" - Dragoslava Genčić, "Svadbe stižu jesen je" - Kanarinac, "Nikog nemam osim stare violine" - Rade Vučković, "Šta će neni konji vranci", "Sremice mlade", "S one strane Dunava ima jedna garava" - Sava Ludajić, "Cetinje, Cetinje" - Ismet Krcić... Ima tu i šumadijskih pesama, baladica, gradskih pesama i romansi, vojvođanskih, sevdalijskih, crnogorskih. Skoro svaka je večita.

Dragan Toković je izraziti kantautor. Sve što je snimio sam je komponovao, reči napisao i aranžirao. Bio je vrlo selektivan u izboru pevača svojih pesama. Retki su pevači koji se mogu pohvaliti da su snimili više od jedne Tokovićeve pesme. Nije padao pred estradnim veličinama, birao je izvođače, stilski i suptilno. Znao je da kaže: "Ti si vrhunski pevač, ali nisi za moje pesme!" Ipak, i Toković je imao svog favorita među pevačima - Zorana Gajića Grozdinca. Razumeli su se i u pesmi, i u boemiji, i u disidentstvu. Zoran Gajić je snimio ubedljivo najviše Tokovićevih pesama: "U Novom Sadu", "Rastao sam pored Dunava", "Oj Srbijo, zemljo voljena", "Mesečina po selu se prosula", "Tamo oko Fruške gore", "Moja tambura", "Dunavom, Dunavom, sa svojom draganom", "Gružo, moja ružo", "Plovi lađa", "Komandire moj", "Kruševljanka", "Golubice moja bela"... Toković je bio oduševljen Gajićevim ležernim interpretacijama, tim čudnim spojem radijskog i kafanskog pevanja.

Otišao je sa ovog sveta pre osamnaest godina, u senci svojih pesama. Tokoviću je narod "ukrao" pesme i prihvatio kao svoje.

(Goran Milošević)