Bosa Ovuka i Rade Bogićević (1): Duet jednog podneblja (PLEJLISTA)

"Kad se setim iz prošlosti dana, kad sam misli rojio i dane brojio, beše mladost rana. Upoznadoh jednu crpurastu, crne puti, crne kose, a očima, pa sve, kradom gledasmo se, davno je to bilo uzesmo se. Usne nam se smeše, ona crnka, al' za kratko beše. Svega mi je bilo dosta, sve mi crno od tog dana posta! Uzeh drugu, i baš dobre volje, velim biće valjda bolje,ona crna bila, u crno me svila, ova smeđa pa do srca vređa! Da će tako biti, ni u sanu nisam mogo sniti. Kad mi kaže - ko te pita, nema više, dragi da se skita! Treća plava kao letnja zora, beše valjda još najgora, sve za inat čini, kao da je znala, ona mi je život zagorčala. Dođoh jedno jutro, iz kafane, još pre zore rane, ona kući nije bila, otišla je, mene ostavila! Znam, znam... Žene dobre, a ja ne valjam!"

Preporučujemo

(Rade Bogićević)

Ova pesma, iako ne mnogo poznata i slušana, oslikava stvaralaštvo Radeta Bogićevića. Šumadijska melodija, prebogata stihovima i različitom metrikom, rubato početkom i završetkom, ukrašena je najautentičnijim duetskim pevanjem.

Rade Bogićević iz Ježevice kod Čačka, školovao se za nastavnika muzike u Beogradu. Solfeđo je usavršio na klaviru, a svoje novokomponovane pesme na harmonici, gitari i basu. Kada je pred čačanskim muzičarima odsvirao i otpevao svoje prve pesme, bilo je jasno da od nastavničke karijere neće biti ništa.

Prosveta je izgubila malo, a narodna muzika dobila mnogo - kompozitora, pesnika i pevača nekih od najlepših narodnih pesmama:  "Po gradini mesečina k'o dan", "Maramica svilenica", "Kud da idem i gde da te tražim", "Zvižduk u gradini", "Kolovođa, kolom kreni", "Obrane su jabuke rumene", "Poranio momak mlad", "Znao sam te kad si bila mala", "Devojke u kosi, a momci na strani", "Kiša rosi, sitna, sitnica", "U mom starom kraju", "Snijeg pade, pokri moje nade", "Želeo bih barem da te češće sanjam", "Zvončići, končići", "Golubice, jaranice"...

- Radetova pesma "Po gradini mesečina k'o dan" izazvala je pravu revoluciju u narodnoj muzici. Snimljena je pre 60 godina u Radio Nišu, najpre na traci, pa na ploči "Jugotona". Tada su želje i čestitke slušalaca išle samo nedeljom i trajale dva sata. Kada se pojavila ova pesma, program radija je bio najmonotoniji - spiker čita dva sata pozdrave, kad iščita tonac pusti samo ovu pesmu, i kraj! Jednostavno, milioni su se prepoznali u toj pesmi. U toj  idiličnoj ljubavi goluba i golubice, videli su sebe i sve lepote tadašnje patrijarhalne ljubavi i života na selu - priča Veljo Popović, višedecenijski prijatelj legendarnog dueta i svirač na desetinama njihovih ploča.

Foto: Tanjug/AP

U KUD-u "Braća Stamenković" u Beogradu planula je ljubav Bose Ovuke (1938 - 2003) i Radeta Bogićevića  (1935 - 2012). Bosa je muzikalna Ličanka, tekstilni tehničar, koja otpeva i ukrasi sve što Rade zamisli. Dopunjavali su se i u pesmi i u životu, kao dvoje što se mnogo vole. I kad namerno kasne, i kad namerno upadaju jedno drugom u reč, zvučali su duetski.

Bosina punđa i Radetova "tarzan" frizura ukrasili su omote tridesetak gramofonskih ploča u zlatnom tiražu. Prodali su milione ploča bez ikakve reklame. Nisu snimili nijednu izvornu pesmu, a sve što su komponovali i pevali zvuči kao da je izvorno.

Bosa i Rade - to je duet jednog podneblja.

(Goran Milošević)