79. rođendan Nedeljka Bilkića: Uspesi iz 60-ih (PLEJLISTA)

Voli Neđo Bugojno u kome je fizički rođen; voli Sarajevo i Ilidžu gde je umetnički rođen; voli i "beli svet" gde mu žive deca i unuci; voli i Beograd gde je vremenski najduže boravio; voli i bivšu Jugu u kojoj se proslavio.

Preporučujemo

- Što sam stariji sve više volim ženu, naročito svoju - dodaje Neđo.

- Vezan sam i za zavičaj, ponekad odem u Bugojno. Ali, zavičaj je lep dok u njemu imaš majku, oca, brata ili sestru. Kad sve to ode, onda ode i zavičaj. Zavičaj su pre svega ljudi, pa tek onda sokaci i tarabe.

Neđo je ratno siroče. Rođen u vihoru Drugog svetskog rata, 3. marta 1941. Imao je petnaest dana kada su mu ustaše ubile oca. Majka Kosavka je odgajila i na put izvela šestoro dece.

- Prvu pesmu sam snimio baš u čast moje majke. Bila je to pesma "Tebi majko misli lete" iz 1961, slavnog Ismeta Alajbegovića Šerbe. Imao sam tada 20 godina, doneo sam je onako mladalački, pa me i najbliži ne prepoznaju u toj pesmi. Eto, ta pesma postade antologijska, zvuči kao izvorna sevdalinka iz devetnaestog veka i jedna od najsnimanijih.

Neđina prva od sedam pobeda na "Ilidži" bila je 1965. sa pesmom "Ne pitaj me stara majko".

- Tu pesmu je kompozitor Rade Jovanović napisao za Safeta. Sajo je odbio pesmu, jer nije ličila na sevdah, zvučala je kao romansa. Radojka Živković je napravila narodnjački foršpil i ja pobedih na svom debitantskom nastupu na najvećem festivalu. Zapravo, ja sam te godine umetnički rođen. Pobediti Safeta, Zaima i Nadu značilo je postati velika zvezda - priseća se Neđo svojih prvih estradnih uspeha.

Meteorski uspon Nedeljka Bilkića od sredine šezdesetih samo je potvrda raskošnog talenta i muzikalnosti. Tako se približio Safetu još u "Safetovoj eri". Neđo je prvi razbio kliše "takav se više ne rađa".

1969. Neđo snima pesmu svog života i jedan od najvećih narodnjačkih hitova svih vremena "Krčma u planini".

- Pesmu sam komponovao u trenu, pesmu je napisala istina života. Svratili smo posle turneje u jednu kafanu iznad Travnika da se dobro narakijamo. Operski pevač Miroslav Čonkić napisao je tekst za pet minuta, opčinjen reljefom krčmarice Mare, koja možda nikad nije saznala da je pesma baš njoj posvećena - priča Neđo za Muzičku apoteku.

Snimio je Neđo preko trista pesama, ogromnu većinu je sam sebi komponovao, i još je gladan dobre pesme. Otkriva nam novi poduhvat - pesme na stihove najvećih pesnika. Prvo je probao Dučića, al' se uplašiio da ga ne pokvari. Možda krene baš od Jesenjina:

"Spi Kovilje i ravnica mila, pelen diše olovnom svežinom.

Nikad ne bi grudi ispunila tuđa zemlja duševnom toplinom.

Mi ne znamo za sudbinu drugu, samo pitaj reći će ti svako.

Uz radosti, mučenja i tugu, u zavičaju živeti je slatko.

Mesečina, senke tajanstvene, vrbe plaču, šapuću topole,

ali jato ždralova kad krene, srcu blisko očinsko je polje.

I sad, evo, kad je čas nastao da novi život dotakne se mene,

ja sam, ipak, ko i pre ostao - pesnik zlatne kolibe drvene."

(Goran Milošević)