Utihnu i poslednji autentičan duet: Sećanje na Đorđa Želčeskog (PLEJLISTA)

Utihnu i poslednji autentičan narodnjački duet, jedan od poslednjih muzičkih simbola bivše Juge. Preminuo je Đorđe Đole Želčeski.

Preporučujemo

Prohujaše brojni legendarni dueti: Braća Bajić, Ovuka-Bogićević, Milošević-Aleksić, Radulović-Jovanović, duet Stevanović, makedonski i sevdalijski dueti... Čak ni Radio Skoplje nema više svoj reprezentativni narodni orkestar, nema više "Čalgija". Sve je više lažnih dueta, a u stvari dijaloga. Ona peva strofu, a on refren; ona kosi ulevo, a on udesno.

- Pravo duetsko pevanje izumire. Jer, treba deliti jedan honorar. To mogu samo oni koji se mnogo vole - reče Đole u mojoj emisiji.

Keti i Đole su besprekorno sinhronizovani i u muzici i u ljubavi. Pevaju i kad ćute, sporazumevaju se i kad ne govore. I tako, punih 60 godina se nosili i podnosili!

- Bili smo momak i devojka, pa muž i žena. Zadnjih godina smo kao brat i sestra, sad smo kao sestre - govorio je stariji član legendarnog dueta.

Đorđe Želčeski je rođen 16. novembra 1938. godine u Prilepu. Ovaj erudita i višestruko talentovan čovek, verovatno je jedini u diskografsko-estradnom svetu sa četiri diplome: radio pevač, sanitarni tehničar, pedagog i nastavnik hemije!

- Rano sam shvatio, još kao solista Radio Skoplja, da za narodnjake koje nosim u genima ne treba nikakva škola. Svemu tome sudbina pridodaje i fatalan susret 1959. na Partizanskim vodama na Zlatiboru. Po želji maršala Tita održana je smotra folkloraca iz cele Jugoslavije. Skoplje je kao predstavnike poslalo KUD "Orce Nikolov", u kome je nastupala i Kevser Selimova. Tom prilikom ja sam nastupao i kao pevač i kao konferansije. Pevao sam i gledao krišom u plavokosu lepoticu krupnih zelenih očiju. Planula je ljubav, počeli smo da pevamo i snimamo u duetu - pričao je Đole o sedam godina mlađoj izabranici svoga srca.

Keti i Đole su ambasadori tradicionalne makedonske pesme: "Belo lice ljubam jas", "Jovano, Jovanke", "Bitola moj roden kraj", More sokol pie", "Na srce mi leži mila mamo", "Na Struga dukan da imam", "Bolen leži mlad Stojan", "Laži Vere", "Oro se vie kraj manastira", "Eleno kerko", "Brala moma kapini", "Kao što e taa čaša", "Ne stoj Done"... Ove pesme su pevali i snimali mnogi pevači, ali, nikom se tako ne poverova kao Keti i Đoletu, i niko ih tako ne rasu po ostalim meridijanima. Svaki njihov pokret i pogled bio je u službi tumačenja makedonskih lepota, kapidžika i doksata, tesne kaldrme i belih zidova, šalvara i minderluka.

Nadahnutom interpretacijom i briljantnim scenskim nastupom onarodili su i nekoliko novokomponovanih pesama iz svog opusa: "Ljubi me, ljubi me", "Molim te, vrati mi se", "Godini minuvat", "Nema mi libe da dojdi"...

Teško ispisah ove redove. Izgubih prijatelja i ljudinu, vrhunskog profesionalca i umetnika koji je obeležio moje emisije i koncerte. Mnogi vlasnici radija i televizije nisu ni znali da Đole decenijama živi u Beogradu. Jedan me upita: "Pa, kod tebe dolaze i ovi iz Makedonije?!"

Sećam se, teče koncert, a Đole nezadovoljan svirkom, sedne za bubnjeve da zameni onog što lupa. Znao je, tako, da se lati gitare, klavijature ili gitare da bi napravio štimung. Pevao je i šumadijske i sevdalijske, radovao se svakoj lepoj pesmi. Iako građanin sveta, Beograd je odabrao za svoj dom, a Srbiju za svoju državu. Bojim se, da Srbija i njeno Ministarstvo za kulturu ne prepoznaše vrednost ovog umetnika. Neko će reći - pa, pevao je i snimao makedonske pesme. Tačno! Ali, zahvaljujući Đoletu i njegovoj Keti, milioni u Srbiji i svetu zavoleše makedonske pesme kao svoje.

Zbogom, ambasadore makedonske pesme!

(Telegraf.rs/Goran Milošević)