Miško Pavić gost Muzičke apoteke: Raspevani šabački trgovac (PLEJLISTA)

"Noć je prošla, plava zora rudi, stara majka svoga sina budi.

Preporučujemo

Ustaj sine, ustaj rano moja, danas tebe ženi majka tvoja.

Na kapiji venac od bršljana, savio se do pola sokaka,

radosnice suze majka krije, niko od nje sada srećniji nije.

Ustaj sine, moj zumbule beli, tebi majka prva sreću želi.

Da te stara prva cvećem kiti, nikad majci lepši nećeš biti.

Ustaj sine, svatovi će doći, sa tobom će po devojku poći.

Davnu želju stara majka ima, da zagrli i snaju i sina." (Radoje Barajevac - Mladen Nikolić)

Ovo je jedna od najlepših i najslušanijih svadbarskih pesama i najveći hit gospodina Miška Pavića. Da je snimio samo ovu pesmu, zaslužio je učešće u Muzičkoj apoteci. Pesma je em namenska, em duševna, pa, još kad je majka poruči na svadbi svoga sina... Mnoge su svadbe počinjale i završavale ovom pesmom, radio stanice isplaćive plate od želja i čestitki. Slušaoci su znali pesmu, ali ne i njenog pevača. Tako je i Miško Pavić ostao u senci svog najvećeg hita.

Ovaj raspevani trgovac je porastao u komšiluku Šabana Šaulića, Branimira Đokića, Ljube Aličića, Hasana Dudića, Žiće Kojića, Janka Glišića, Miće Nikolića, Meha Eganovića, Dragog Domića seniora, Branke Stanarčić, Barajevca, Marka Lukića, Žike Rakića, Kvake, Bore Janjića i potomaka čuvenih šabačkih Cicvarića. Šabac je bio veliki muzički i trgovački centar, a Miško Pavić dugogodišnji poslovođa prodavnica modne konfekcije "Beko". Propevao je iz čiste ljubavi prema pravoj narodnoj pesmi, bez estradno-diskografskih ambicija. Prvu ploču snima 1976. na nagovor svog prijatelja Janka Glišića, tada jednog od vodećih pevača kompozitora Ilije Spasojevića. Već na prvoj Miškovoj ploči zavrtele su se pesme "Niko nije ko nas dvoje" i "Život je dušo lep". Sa Ilijom Spasojevićem snima još nekoliko prelepih pesama: "Dođi kad ostaneš sama", "Neka misle da ja srećno živim", "U ratara crne ruke, a bela pogača", "Hej, pogodi" i "Osamnaest karanfila za tvoj rođendan", ćiriličnu himnu svih punoletstava.

- Kada sam 1978. snimio "18 karanfila", u šabačkom kraju svadbe su bile zakon. I najveći siroma je pravio domaćinsku svadbu. Govorilo se: "Ne ženi se Miško, nego Miškov otac ženi sina". Retko ko je tada proslavljao punoletstvo. A danas, svadbe gube domaćinsko ruho, a punoletstva doživljavaju ekspanziju. Tako i moji "karanfili" postaše namenska pesma - kaže Miško Pavić.

Miško se sa radošću seća "Raspevane jeseni", najvećeg putujućeg festivala narodne muzike u organizaciji legendarnog Radio Šapca. Najveće zvezde i najtalentovaniji pevači tog doba obilazili su dupke pune sportske hale u gradovima bivše Juge.

- Pevamo u Zagrebu pred deset hiljada ljudi. Meni izašla ploča sa vodećom pesmom "U ratara crne ruke, al' bela pogača". Plašio sam se kako ću proći sa jednom tako "seljačkom" pesmom u tako velikom gradu. Sličan strah je imao i Rade Jorović sa pesmom "Selo moje lepše od Pariza". Čak sam tražio od šefa orkestra Ace Stepića da zamenimo pesmu. Srećom, uspeo je da me ubedi da u Zagrebu ima dosta Bosanaca i Krajišnika. Tako je i bilo - doživesmo ovacije, i Rade i ja - seća se Miško ekspanzije narodnjačke ćirilice.

Napravio bi Miško i veću karijeru, ali trgovina je bila jača. I ovako, "usput", stiže da snimi pet singlova i dva LP-ija, tri večita hita. Stigao je i da organizuje trgovačke zabave u Šapcu u periodu od 1987. do 1992. Doneo nam je i retko ekskluzivne snimke. U nekoj od sledećih emisija videćete poslednji nastup Safeta Isovića i Bore Spužića Kvake u Šapcu, uz ansamble Omera Pobrića i "Starih zvuka", i uz najavu Miće Minimaksa i Zijaha Sokolovića.

Eto, to je Miško Pavić - raspevani šabački trgovac. Doduše, ja se pitam:

Kakav je to trgovac ako nije raspevan ili makar raspoložen?

Kakav je to pevač ako ne zna da proda svoju pesmu?

(Telegraf.rs/Goran Milošević)