Uoči osamdeset četvrtog rođendana narodnjačke institucije: Tozovac - čovek od muzike (PLEJLISTA)

- Ja sam rođen juče. Ako nije tako, onda sam umro odavno - reče Toza na račun svojih godina.

Preporučujemo

I zaista, ovaj večiti šmeker sija dečjom radošću i u svojoj devetoj deceniji. Tu radost deli samo sa svojim najbližim, svesno izbegavajući ludilo rijaliti Srbije. Zadnjih godina je digao ruke od snimanja, studija, voditelja, novinara, kamera, želeći da sačuva neokaljanom instituciju Tozovca.

- Muzika je moj život. Sa pesmom i harmonikom drugujem otkad znam za sebe. U mojoj kući u rodnom Kraljevu se pevelo i kad je bilo najteže, kad je rat besneo, kad sam izgubio oca. Nešto je moralo da nas osldrži, i to je bila pesma, naša lepa, raspevana, vesela, šumadijska pesma. Pesma je uvek živela u meni i nije ništa čudno što sam jednog dana i zasvirao i zapevao, kasnije počeo i da beležim stihove i note koje mi se vrzmaju u srcu - reče davno Toza u radio emisiji "Sabor" Studija B.

Pevački i svirački gen je povukao od oca Toze, a onaj pesnički od majke Budimke koja mu je napisala nekoliko tekstova. U početku je bio harmonikaš koji lepo peva, a već od prve snimljene ploče 1964. postao je pevač koji komponuje na harmonici. Skoro sve što je snimio sam je komponovao i reči napisao. Komponovao je i za svoje koleginice: Silvana Armenulić "Ciganine ti što sviraš", Goca Stojićević " Dobro jutro Šumadijo", Vasilija Radojčić "Šta ću majko", Merima Njegomir "Volela sam tebe dragi", "Za rastanak oboje smo krivi", "Eh što nisam sjajna zvezda"...

Predrag Živković Tozovac Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

Tozovac je snimao i izvorne pesme, ali Tozovac najbolje peva svoje pesme. Tozovac je komponovanim pesmama utisnuo svoj pečat, svoj šarm, svoj šeretluk, svoj optimizam, svoju dikciju, svoju ljubav, svoj falš. Tesko da bi prošao kod Carevca, ali uđe u narod sa svojim pesmama. Teško je naći kompozitora i pevača sa toliko onarođenih pesama.

Znao sam da Toza piše i duboko misaonu poeziju. Kada dobih Tozinu zbirku poezije na poklon, shvatih svo bogatstvo njegovih nesanica, nemira, slutnji, predskazanja. Imam utisak da je udarajući brigu na veselje sa svojim narodom, mnogo briga nataložio u svoju dušu.

"Ako od Boga molim oproštaj grehova svojih

zašto ne mogu da molim nekog od ljudi mojih.

Usamljen ko zadnji stražar nad svojom glavom stojim

osetim da se ponekad sopstvene molitve bojim.

Zemlja me vuče sebi, neko me gura iz groba.

Još nije vreme da odem, ovo je samo proba."

Eto, i to je Tozovac!

(Telegraf.rs/Goran Milošević)