Sava Jeremić i njegova okovana frula: Od pintera do narodnog umetnika (PLEJLISTA)
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
JS
Imala sam cast da upoznam se sa cika Savom Jeremicem, jos kao dete, da mi se upise u Spomenar, nacrta njegov karakteristican crtez. Prijatan covek je bio uvek. Izvadi svoju frulicu i pocne da svira. A zvuk...ocaravajuci i za male i velike. I umeo je lepo da prica, nenametljivo, kao da nije velika zvezda. A bio je neponovljiv, jedinstven. I za njega treba svi da znaju.