Sećanje na Srećka Jovovića: Nek' me ne zaborave devojke sa Morave (PLEJLISTA)

Srećko Jovović je rođen na današnji dan, 9. januara, 1951. u Donjoj Gorevnici kod Čačka. Rastao je uz muziku još u rodnom domu. Majka Stana i otac Radisav odmalena ga zadojiše šumadijskom pesmom. Prve pobede ostvaruje na školskim priredbama i takmičenjima u OŠ "Vladislav Petković Dis" u Zablaću.

Preporučujemo

Prvu ploču sa vodećom pesmom "Rana jesen dođe, odoh u armiju" snima kao golobrad dečkić, za lokalnu produkciju "Sportska knjiga". Pesma se slušala na radio stanicama, a niko nije znao ko je peva. 70-ih snima još nekoliko slušanih pesama ("Zabranjena ljubav od svega je jača", "Mala moja, šećeru i medu") na desetak singlica sa Časlavom Đokovićem, Draganom Aleksandrićem, Predragom Vukovićem Vukasom, Radojem Mitrovićem Barajevcem, Mićom Uroševićem Vidincem, Dušanom Vukojčićem. Sa harmonikašem Draganom Tešićem ostvaruje i prve uspehe "preko grane", naročito u Bilefildu u Nemačkoj. Ipak, prvi značajan hit ostvaruje na svom prvom LP-iju sa Predragom Negovanovićem "Anuška, sakrio se miš" iz 1983. godine. Iako je pesma bila u senci "Malog mrava", Srećko je krenuo prema estradnom vrhu i pronašao, najzad, svoga kompozitora. 

Sa Predom Negovanovićem ređa sve slušanije pesme: "U vojsku se sin ispraća", "Oženi se, brate moj", "Tako, samo tako", "Nisam lekar, a mogu pomoći", "Rodila se ljubav", "Prođe Milka", "Ovim putem više proći neću". Vrhunac karijere postiže na Mesamu 86. sa pesmom "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave". Odmah da kažem da pesmu nije komponovao Bora "Čorba", kako se to često pominje u javnosti. Bora je samo u jednom neobaveznom razgovoru sa kompozitorom Predom Negovanovićem dao naslov, stihove je napisala Mila Janković, a pesmu je na "Mesamu" horski pojačao legendarni Obren Pjevović sa svojom grupom pevača. Kada su zavidne kolege pitale Obrena zašto je došao da pomogne pesmu koja nije njegova, veliki pesnik je rekao: "Nije moja, al' je od mog semena".

Srećko Jovović/Printskirn: Promo

Poslednju ploču i jedinu za PGP snima 1988. sa vodećom pesmom "Vratiću se jednog dana" autorskog tandema Preda Negovanović - Mila Janković. Ova pesma je doživela pravo vaskrsnuće u 21. veku. 1988. nastupa na festivalu "Raspevana Šumadija" u Kraljevu sa pesmom "Otadžbino naša draga".

Srećko je voleo ljude i živeo punim plućima. Pomagao je svoje Zablaće, dom kulture i fudbalski klub, nastupao za estradnu fudbalsku reprezentaciju. Bio je retko omiljen među kolegama pevačima. Njegova čista duša nije podnosila estradnu sujetu, njegove bistre oči poput gorskih izvora zračile su nekom dobrotom. Zato je Srećkova tragedija u saobraćajnoj nesreći 1989. teško pogodila narodnjački svet.

Poživeo je samo 38 godina, a ostavio neizbrisiv trag u muzici i u sećanjima. Važio je za jednog od repertoarski najpotkovanijih narodnjaka. Znao je, kažu, mali milion pesma. Od radija se nije odvajao, prijatelji su ga prozvali "Radio Mileva". U minut je znao kad počinju emisije, radovao se uspehu svakog kolege i svakoj lepoj pesmi.

Srećku Jovoviću u čast priređeni su memorijalni koncerti na stadionu Borca u Čačku i u Beogradu. Svi su plakali dok su pevali "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave".

Ovaj retko dobar čovek i pevač zaslužio je ovaj pomen u Muzičkoj apoteci. Zaslužio je i mnogo više - tradicionalni koncert ili festival koji bi nosio njegovo ime.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)