Nedžad Salković, magistar elegancije: 79. rođendan princa lakih nota (PLEJLISTA)

Nedžad Salković je rođen na današnji dan, 6. januara 1941. u Tuzli. Pored bioloških roditelja, majke Sahbe i oca Zaima, Nedžad ima i svoje umetnicke roditelje - Radojku i Tineta. Majka i otac su ga zadojili sevdahom, a uz Radojkino umilno sviranje i Nedžadov suptilna interpretacija dobila je smisao.

Preporučujemo

Pevao je lepo i kao dečak, još lepše kad je završio školu za mašinskog tehničara i postao solista Radio Tuzle '58, a najlepše kad se obreo u Beogradu radi odsluženja vojnog roka. U Beogradu upoznaje Miju Krnjevca koji ga preporučuje odgovornim ljudima na Radio Beogradu. Od '62. postaje radio pevač, ubrzo snima i prve pesme i ploče sa Mijom Krnjevcem (Dođi draga Lelo, Preko malih kuća i poletelo jato belih golubova, Ne plači srce moje).

Prvi hit "Smeđe su joj kose po plećima pale", kojim postaje jugoslovenska zvezda, snima sa Radojkom na melodiju Huse Kurtagića i tekst Nikole Škrbe. '68. odnosi pobedu na ilidžanskom festivalu pesmom Selvera Pašića "Ah, ljuhav, ljubav". Slede desetine ploča i pedesetak snimljenih pesama sa Radojkom Živković (Oči moje kletvom bih vas kleo, Voljeni grade moj, Bela zima proleću inati, Zejna lice u hamamu mije, Sretan i bez nje, Kujundžija besedio).

Bosanska sevdalinka je dobila svog novog tumača, tako tihog i nenametljivog. Kad Nedžad peva, stičem utisak da bi mogao i više, kao da peva pod ručnom, sa suptilnom dozom suzdržanosti. Nedžad i šapatom stvara slike šadrvana, teferiča, čardaka, nanula, doksata, kapidžika, svile na minderlucima, đula iz tek zalivenih bašti. Zbog svega iznetog, Nedžada sam u svojim radio emisijama najavlljivao kao "Princa lakih nota".

Svoje najveće hitove snima i sa drugim vrhunskim autorima: Husen Kurtagić (Ne klepeći nanulama), Mijat Božović (Sve je samo varka), Bora Višnjički (Nije mi lako, stari se polako, Jedino si moje blago, Ne tražite noćas da se smijem), Danilo Živković (Sećaj me se, sećaj, Nije Bosna što je nekad bila), Žarko Pavlović Valjevac (Kad se smiješ mila kćeri), Đorđe Novković (Jesen u vrtu mom), Ljubica Berak (Večeras me ljubi), Petar Tanasijević (Đurđija), Radoslav Graić (Kad bi znala, Ašiklija)...

Nedžad Salković Foto: Marko Jovanović

Kada je '82. snimio "Ne klepeći nanulama" postao je jedan od najpopularnijih pevača. Na koncertima je obično nastupao poslednji, izazivajući zlurade komentare zavidnih kolega. Kažu da je jedan od najvećih izjavio: "To što Nedžad može otpjevat', ja mogu isprđet!"

Nedžadovo višedecenijsko trajanje i omiljenost u narodu, samo su potvrda teze da i u životu, pa i u pesmi i sevdahu, ne važi pravilo - ko jači, taj i bolji.

Umetnika ne čini samo razoran glas. Nedžad svojoj publici daruje i svoje zdravlje i eleganciju. Zdravlje čuva limunom i sklekovima, a eleganciju obaveznim odelom i kravatom kao iz izloga. Nikad mu se nije desilo da nastupi u odelu kojim je putovao.

Sevdah, kaže, voli da peva "a kapela", eventualno uz saz ili harmoniku. Zato i žali što je sa Bucom Jovanovićem snimio samo jednu singlicu.

- Niko na svetu nije lepše i slađe svirao harmoniku od Buce Jovanovića - reče Nedžad u mojoj radio emisiji. Sa radošću ga očekujem i u video izdanju Muzičke apoteke.

(Telegarf.rs/Goran Milošević)