Snežni motiv u narodnoj pesmi: Od idile i strasti do tuge i sete (PLEJLISTA)

"Kada padne prvi sneg, ja upregnem konja dva, dva vatrena sokola, pa se sankam noć i dan. Mnogo žena srećem tad, svakoj blagi osmeh dam, poznajem je ili ne, nijednoj se ne rugam... Do dva konja, a obadva vrana, eno stoje čvrsto zauzdana, a u koli sve miriše seno, 'ajde željo da se povezemo. Za sve ljude ni briga nas nije, kome volja nek' nam se i smije. Sereća naša, to su konji vrani, 'ajde željo dok su zauzdani." (R. Stajn - Z. Bogdan - I. Kozarac)

Preporučujemo

Ova pesma nas decenijama greje nekom posebnom toplinom, bez radijatora, smederevaca, kamina i kaljevih peći. Idealna je za unutrašnje grejanje! Tamburaši Zvonka Bogdana su ekspresna zimska potpala, poput nežne ruke od hiljadu volti. Zvonkove note i rime slikaju zimsku idilu, raspaljuju strast. Uostalom, "kad je sneg na krovu, vatra je u kući".

- Još kao dečak jedva sam čekao da padne onaj pravi sneg i pokrije sve. Znao sam da ćemo deda i ja prvi praviti prtinu, od salaša do salaša, pa posle do varoši. On upregne konje u velike sanke, a mene u krilo. Konji odmorni, vrući pa sjajni, pa nemirni i samo frkću, cupkaju u mestu, grizu žvalu i jedva čekaju da deda povuče uzde. I ko zna gde, kako i kada bi se zaustavili da ih deda nije čvrsto držao - seća se Zvonko svojih davnih, belih čarolija.

Zvonko Bogdan/Foto: Marko Jovanović

Jesenjina vole i oni koji ga nisu čitali, narodnjaci naročito. Kada neko piše malo bolje od proseka, najčešće ga porede sa legendarnim Rusom. Ipak, i narodnjaci imaju srcelomca Jesenjinove emocije, one zimske naročito. Možda mi nećete verovati - sledeću pesmu nije napisao Jesenjin, već Rade Vučković.

"Zima je hladna, vetar sa snegom, čovek i pas u kutu se skrili. Drhtava ruka miluje pseto što tu kraj njega žalosno cvili. Eh, kako starost može da boli, burna se mladost iz tame ruga. Gde su mi sada prijatelji lažni, kad samo pseto imam za druga. A bio sam nekad stari kavaljer, a bio sam nekad stari kavaljer, za društvo sam svoje zadnji dinar dav'o, za devojke lepe šampanjce otvar'o. A noć je bila hladna k'o nikad, k'o večnost neka beskrajno duga. Ujutru ljudi nađoše samo, smrznute u snegu dva stara druga." (Rade Vučković)

U iščekivanju prvog snega i prave zime, na zdravlje vam prepisujem pesmu "Zavejan je put za salaš moj". I jedno važno upozorenje - neke zime nikad ne prolaze!

(Telegraf.rs / Goran Milošević)