Miljko Vitezović gost Muzičke apoteke: Čovek od iskonske izvornosti (PLEJLISTA)

"U mom selu priča cura svaka da nijedna neće za seljaka.

Preporučujemo

Ne znam zašto svaka varoš sanja, kad bez sela nema milovanja.

Svega mi je kuća puna od tavana do podruma,

samo žensko srce fali žar ljubavi da raspali.

Ja sam momak delija sa sela, ne stidim se seljačkog odela.

Nije važno šta moram obući, već je važno šta imam u kući.

Nema cure koja ne uzdahne, čim delija sa sokaka mahne.

Kad je sa mnom svaka pamet gubi, zaboravi da je seljak ljubi." (Zlaja Stevanović - Braća Boljanović)

Ovaj rasni Kosjerac iz Vitezovića loze ušao je u diskografiju 1978. pesmom "Svega mi je kuća puna" Braće Boljanović uz melodiju i orkestar Zlaje Stevanovića. Miljku se poverovalo kao debitantu, još na prvoj ploči, u godini u kojoj je snimljeno stotinak hitova. Pesma je prihvaćena kao namenska, prava domaćinska, na svim narodnjačkim radio stanicama, naročito na Radio Šapcu.

Miljko se formirao kao kompletan muzičar mnogo pre snimanja diskografskog prvenca. Imao se na koga i umetnuti - baba je lepo pevala, a otac je zamenio vola za trubu! Iako je odrastao u porodici i familiji mudraca i trubača (Milovan Vitezović je je jedan od najumnijih Srba, Radojko Vitezović je višestruki šampion Guče), Miljko se nije latio trube nego harmonike. Sviranje je učio kod najvećih majstora Mije i Ace Krnjevca, pa je vremenom postao sam svoj majstor, rekao bih multikulti tip - kompozitor, pevač, aranžer, producent, tekstopisac, pedagog.

Iz kuće je poneo izvornost, muzikalnost, čestitost i vaspitanje, mnogo više nego što treba za estradu. Miljkova izvornost je iskonska. I najnovije pesme ovog okorelog ćiriličara zvuče kao da su stare izvorne. Na Miljkovoj ćirilici pozavideo bi i Vuk Karadžić. Zato je, valjda, oživeo i ispevao jedan Vukov zapis od pre 200 godina: "Oj đevojko, oj malena, sjedni meni kraj koljena. Oj na ove duge noći, ko ne ljubi crne oči, ne pada mu san na oči, već mu pada jad na srce."

Pre tridesetak godina, u muzičkoj režiji Dragana Kneževića i Miće Petrovića, snimio je trubački program za Radio Beograd, kojim je dobio status estradnog, a kasnije i istaknutog estradnog umetnika. Na LP-iju Jugodiska iz 1990. nanizao je bisere: "Noć, tamna noć", "Višnjičica rod rodila", "Tan, tan, Tankosava", "U livadi pod jasenom", "Gde ćeš biti lepa Kejo", "Kreće se lađa francuska", "Tekla voda Tekelija", "Šta to radiš Maro", "Gorom pjeva mladi Radivoje", "Tri livade nigde lada nema". Ovo je jedan od najizvornijih albuma svih vremena.

Miljkova muzikalnost je stilski i žanrovski raznovrsna: preko 50 snimljenih pesama sa trubačima, sevdalijski program, ("Dvije su se vode zavadile", "Od svega me sačuvala majka", "Stara staza", "Kraj bagrema", "Kad bi znala šta mi srcu značiš"), šeretsko-šaljive pesme ("Šta će meni venčanje i žena kad sa tuđom živim bez problema"), zavičajne pesme u kojima je opevao naše lepote od Visoke pa sve do Rudara, od Banjaluke do hajduk-Veljkove Krajine, od Prizrena do Iriga. Snimao je i rodoljubivo-patriotske pesme ("Oj vojvodo Mišiću", "Oj Kosovo dušo srpska") i onda kada su se mnogi Srbi stideli Srbovanja. Miljko snima i ženske pesme - "Ciganka sam lepa, vitka, kao bor". Kad nije htela da je snimi Beba Selimović, tu je Safet, a tu je i Miljko.

Miljkova čestitost i vaspitanje ne uklapaju se u estradnu zavist i sujetu. Mnogi muzički unikati bili bi zaboravljeni od strane Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije da ne beše Miljkovog sećanja i glasa.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)