Prsten u narodnoj pesmi: Od veridbe do rastanka (PLEJLISTA)

"U domu čoveka za koga si pošla tvoja mlada duša ledi se od studi. Jer ne može blago ni kamenje drago da zameni ono za čim srce žudi. Skini prsten s desne ruke, da ti mladost ne uvene. Dođi, dođi mome srcu, nije on, nije on čovek za tebe. U očima tvojim više sjaja nema, do juče si sa mnom divne snove plela. A sad kuneš mladost i sudbinu svoju što te uze čovek koga nisi htela. Nikad nije kasno da iznova počneš, jer iskrena ljubav sve prepreke ruši. Skini znak venčanja i zagrli mene da vratim toplinu iskrenoj ti duši." (Š. Šaulić - M.Barjaktarević)

Preporučujemo

Ova pesma je snimljena 1976. u jeku proklamovane nemilosrdne borbe protiv šunda u narodnoj muzici. Lovcima na neukus najviše su smetali tekstovi, mada je, ruku na srce, bilo šunda i u melodijama i u interpretacijama. Sećam se, nekim kritičarima gore napisane pesme zasmetalo je ono "s desne ruke". Ako je do rastanka došlo, zar je važno da li je prsten skinut s leve ili s desne ruke? Za potpunu banalizaciju, vele kriitičari, nedostajao je još samo domali prst.

Printskrin: Promo

S druge strane, neki su kritikovali i kompozitora pesme Šabana Šaulića, zato što je na prilično tužan tekst komponovao veselu dvojčicu uz razdragan foršpil. Sličnu kritiku doživeo je i kompozitor Aca Stepić zbog pesme "Nosila si burmu moje majke" koju je snimio Ljuba Aličić. Kažu, ne ide pakleni tempo dok Ljuba umire za njom i majčinom burmom.

Možda je baš zbog ovakvih "kukumavki" Boris Bizetić počeo sa "Rokerima s' Moravu" u stilu: "Brišem suze s rolnu toalet papira", "Čaše perem, ruke mi prljave, oči mi suze ovako buljave".

Šalu na stranu, prsten je odvajkada prisutan u narodnoj pesmi, pa i u onoj najstarijoj, neznanih autora: "Popio sam ženino prstenje", "Devojka je momku prsten povraćala", "Zlatan prsten", "Čiji prsten onog i djevojka", "Tebi, brate, srna i košuta, meni, brate, pod prsten djevojka"...

Mnogo je više tužnih nego veselih pesama sa prstenom u tekstu. Uostalom, "od ljubavi do rastanka tako malo ima, znaj".

(Telegraf.rs / Goran Milošević)