Gradimir Jovanović, tekstopisac: Njegove snimljene pesme se pevaju, a nesnimljene plaču u fascikli

"Slavu i hvalu Gospodu daj, i kad si gladan i kad si sit.Nevolji svakoj videćeš kraj ako ti Isus postane štit.Pošalji srce u Božji stroj, život na zemlji vene ko cvet. Ne budi samo zemaljski brod, budi svetlost jer Bog je svet."

Preporučujemo

Zadovoljstvo je predstaviti bogomdanog pesnika Gradimira Gradu Jovanovića. Napisao je mnogo više nego što je snimio, a sve što je snimio to se i peva.

Grada je rođen na današnji dan, 23. novembra 1952. u živopisnoj rudničkoj bestragiji, u mestu Lipovac pored manastira Vraćevšnica, čudnom igrom Božjeg promisla. U vihoru jedne vatre izgorelo je dvoje čobana. Njihovi nesrećni roditelji poćerčili su i posinili Gradine roditelje tako što su odgajili jedno žensko čeljade ostavljeno u korpi kraj puta i doveli joj mladoženju u kuću. Od sirote majke, ubogog nedonoščeta, i oca, štalara u zemljoradničkoj zadruzi, izrastao je ovaj Božji miljenik.

U detinjstvu se zadojio epskom poezijom i lepotom rudničkih krajolika. Završavajući bravarski zanat, okuražio se da pokaže započete pesme svom komšiji Dobrici Eriću. Veliki pesnik mu je dao blagoslov rečima: "Iz ove neispletive čoje izlaziće svila i kadifa. " Tako je i bilo. Lepotu i ljubav je slikao rečima, nikom ne zamračujući zavesu stvarnosti.  Stihovima je uspavljivao dok budni stoje buduće pevače i kompozitore svojih pesama: Šabana Šaulića, Ljubu Aličića, Savu Radusinovića, Vesnu Zmijanac, Šerifa Konjevića, Slobodana Betulića Betulu, Radišu Uroševića, Predraga Vukovića Vukasa, Acu Stepića...

Printskrin: Youtube

Ponosi se svojim snimljenim pesmama i žali što hiljade napisanih nema više ni ko da peva i ni ko da sluša. Gradine pesme umesto da pevaju - plaču u fascikli!

"Kosovo je naša kolevka od snova, otadžbina srpska i stara i nova.Kosovo je zavet, naše Sveto pismo, i ono što jesmo bez Kosova nismo!" Ove stihove su neki današnji kompozitori proglasili nacionalističkim!?

"Često sanjam Šabačku mahalu, stare klupe i lipe u cvetu. I korice hleba na astalu od kojih sam krenuo po svetu. Osta krčma stara gde je bila u kojoj sam pevao ko dete,dok su vino mokra braća pila, krenuh pesmom stazama planete. Jednog dana neće biti mene, al će zvezde fenjere da pale. I kafane biće otvorene gde će mnogi pesmom da me žale. Rođen sam da pevam celog svoga veka, rođen sam da budem slavuj od čoveka. Kao melem stižu zvuci pesme moje i bolesnog dižu iz postelje svoje.". Ovo je Gradin oproštaj od Šabana koji je u jednom dahu izrecitovao za Muzičku apoteku.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)