Drina u narodnoj pesmi: Lepša u stihovima nego u svom koritu (PLEJLISTA)

"Sa prozora moga gledam svako veče kako hladna Drina bez povratka teče.

Preporučujemo

Isto tako brzo prođe mladost slatka, odniješe vali ode bez povratka.

Stani, Drino, vodo, u srcu me peče, vrati moju mladost samo jedno veče.

Da milujem dragu kraj tvojih talasa i da slušam divnu boju njenog glasa.

Molio bih zoru da dugo ne svane i da vrati sretne izgubljene dane.

Stani, Drino, vodo, u srcu me peče, vrati moju mladost samo jedno veče.

Al' prođoše dani i odniješe sreću, teci, hladna Drino, gledati te neću.

I ja nekad ljubih pokraj tebe strasno, to je davno bilo, sada sve je kasno.

Stani, Drino, vodo, u srcu me peče, vrati moju mladost samo jedno veče".

Ovu pesmu je komponovao, otpevao i snimio Zaim Imamović 1971. na stihove Velimira Malovića. Pesma nije hit, ali priznaćete da je mnogo lepa. Drina je, što se inpiracije tiče, kao i majka: teško je napisati lošu pesmu o Drini.

Drina nije samo hučna i nemirna reka. Drina je simbol bitisanja na nemirnom Balkanu, granica država i carstava, nepresušna inspiracija ratnika, mostograditelja, splavara, putopisaca, pesnika. Drina je vododelnica i poslednje nade, jer, nada je uvek s neke druge strane.

I znani i neznani pesnici okitiše Drinu vencima slave. I kad je tekla krvava i slana od suza neutešnih majki, budila je i rađala nove pesnike. Neki pokušaše i da isprave "krivu Drinu". Zato je, valjda, Ivo Andrić i upozorio: "Sve Drine ovog sveta su krive, uvek će se ispravljati, al', nikad se ispraviti neće!".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)