Mostovi i ćuprije u narodnoj pesmi: Ljubav kao najveći neimar (PLEJLISTA)

"Još mostovi među nama nisu porušeni.

Preporučujemo

Naše lipe procvetaće kad se vratiš meni."

"Neću leka ni lekare, zovite mi neimare,

sazidajte most bez kraja, most do moga zavičaja."

"Hej, mostovi na Morači, vi spajate rastavljene,

recite mi dal će sudba sastaviti nju i mene".

Ovako je Ruždija Krupa, jedan od najboljih tekstopisaca u istoriji narodne muzike, ovekovečio mostove u tri antologijske pesme. I Ruždijini stihovi, baš kao Mostovi na Drini, Morači, Miljacki, spajaju ljude.

Mostovi bejahu opsesija i najvećih neimara, vojskovođa, putopisaca, slikara, pisaca. Ostaviti trag o sebi, most umesto spomenika! Em je veći, em je trajniji, em je na "polzu čovečestvu".

Mostovi su bili inspiracija za pesme Foto: Promo

Narodnom pesniku i pevaču most je značio mnogo više od vrhunca građevinske struke. Ima li veće ljibavne čežnje nego u situaciji - ona tamo, ja ovamo. Između "tamo" i "ovamo" teče potok ili reka. O ljubavi se najsetnije peva kad je negde daleko. Najveće ljubavi su s neke druge strane. Mnoge ljubavi su počele i završile na mostu. Zato vam na današnjoj plejlisti prvo prepisujem pesmu "Ljubav na starom mostu", sjajne pesnikinje Zorice Đuđić.

"Vekovima dugim teče mutna reka, starog mosta verenica večna.

Tu su mnoge ljubavi počele i mnoge se srećno završile.

Na starom mostu odvajkada, što deli grad na dva dela,

tu sam nekada čekao tebe, tu mi prođe mladost cela.

Jednog cvetnog dana na mostu te sretoh, imala si 18 leta.

U haljini šarenoj od svile, usne su ti kao trešnje bile.

I naša će deca možda jednog dana pored reke da šetaju kradom.

Most će draga večito da stoji, da rastanke i ljubavi broji".

I kad totraje ili se sruši ovaj od kamena, betona i armature, ostaje most ljubavi. Ljubav je, ipak, najveći neimar.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)