Sećanje na Zekerijaha Đezića: 17 godina od smrti legendarnog spikera i sevdalije (PLEJLISTA)

"Razbolje se šimšir list pod pendžerom lijepe Magbule.

Preporučujemo

Aman, razbolje se pa od tuge požuti.

Crnooka Mmagbulo, do korena sad sam ogrezo.

Aman, u suzama sevdah jada golemog.

Ne plač više djevojko, svaki momak može biti tvoj.

Aman, ne plač više, već me zalij vodicom."

Ovo nije izvorna (neznanog autora) sevdalinka. Pesmu je komponovao, napisao, otpevao i prvi snimio Zekerijah Đezić Đeza, neponovljiv spiker i pevač.

Bio sam ubeđen da posle Drage Jonaš i Svete Vukovića ništa lepše nema da ponudi spikerska profesija. Sve dok ne čuh Đezu.

Semberijac rodom, sevdalija celim bićem, plenio je još kao dečkić u rodnoj Janji i glasom i stasom, naročito po mahalama i ispod pendžera lepih devojaka. Stasit, visok, crnomanjast, apolonski lep, zapevao je u čuvenoj letnjoj kafani u Gradskom parku u Tuzli i odmah postao lokalna zvezda. Govorio je da sama reč Semberija ima u sebi melodiju. Djeza je imao u sebi osećaj za lepo.

Radio Tuzla, jedna od prvih i najslušanijih radio stanica tog doba, raspisala je audiciju. Đeza se javio i zadivio sve prisutne. Od 1955. do 1965. spikerisao je i pevao na Radio Tuzli, koja je okupljala vrhunske muzičare iz cele Juge. Jedan od pridošlih solista bio je i Živojin Ćirković, harmonikaš iz Srbije, koji je Đezi ponudio da snimi njegove dve pesme: "Bosno moja lijepih planina" i "Tuzlanka se sarajkama hvali". Tako je Zekerijah Đezić, i po rečima Nedžada Salkovića, postao prvi Tuzlak koji je snimio gramofonsku ploču još 1964. Nakon studija jugoslovenske književnosti i engleskog jezika, postaje i spiker legendarnog Radio Sarajeva. Godinama su slušaoci prepoznavali ovaj radio po Đezinom glasu i bez najave. Dovoljno je bilo da progovori svojim baršunastim baritonom. U Đezinom glasu je bilo i muzike i dobrote i emocija. Ne znam da li je lepše govorio ili pevao. Markantan i sugestivan, a i stovremeno i suzdržan, odmeren, gospodstven, akcenatski i dikcijski savršen. Svojim glasom iz neslućenih dubina obeležio je mnoge emisije, i muzičke i informativne ("Sevdah putuje Evropom", "Đerdan"). Dešavalo se da, na istom festivalu na Ilidži, i vodi program i učestvuje kao takmičar.

Zekerijah Đezić Printskrin: Youtube/Slobodan Stevanovic

Zekerijah je svojim savršenim izgovorom zasenio i najveće legende sevdaha. Možda je i to razlog što je veliki Buca Jovanović odabrao baš Đezu, kao prvog bosanskog pevača u svom jatu. Podario mu je šest pesama na dve singlice, od kojih se izdvojila čuvena vojnička pesma iz '68. ("vojska stara ide da odmara") Snimao je i sa ostalim najvećim autorima tog doba: Šerbom, Jovicom, Spasom Berakom, Radoslavom Graićem, Selverom Plašićem...

Spikerski posao je svakako oslabio Đezinu pevačku karijeru. Imao je problem i u Radio Sarajevu: emitovali su ga manje nego što zaslužuje, da se ne pomisli kako samog sebe pušta na radiju. Pevanje nikad nije shvatao kao profesiju, a predavao se pesmi više od profesionalaca. Govorio je: "Moja pjesma nije na prodaju!"

Kad se zaratilo u Bosni, ostao je u Sarajevu. Ratne traume je nosio u sebi. Govorio je: "Ja sam umro na odloženo." Pao je u tešku depresiju, pokušao samoubistvo i otišao tiho 17. oktobra 2002.

I danas kad se povučem u tišinu i samoću, pustim Đezu, naročito "Kad ja pođoh na Bentbašu", "Kradem ti se u večeri", "Devojka sokolu zulum učinila", "Sarajevo divno mesto".

Đezino pevanje je najlepša potvrda da je pesma pevani govor.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)