Sećanje na Nina: Ženskaroš i boem kratka veka i večitih hitova (PLEJLISTA)

"Ćud je ženska smiješna rabota" - reče davno jedna mudra glava -

Preporučujemo

"ne kuni je bila bi grehota, al' joj vjeruj samo kada spava."

Ovaj Njegošev stih je obeležio život Amira Rešića Nina, velike folk zvezde 90-ih.

Rođen je u Bosanskoj Dubici i rastao kao jako stidljivo i povučeno dete, odličan đak, melanholik. Nekoliko godina kasnije rađa se Ninov brat, vatra živa, koji ga pokreće u život van knjige. Upisuje se u kulturno-umetničko društvo, izlazi u kafane, upija i peva narodnjake.

Kad je došao u Srbiju, Nino je muzički eksplodirao sa prvim granatama u zaraćenoj Jugi. 1991. snima prvu ploču, skoro nezapaženu, da bi već na drugom albumu snimio ličnu kartu i večiti hit "Što mi noći nemaju svanuća" kompozitora Zorana Matića. Već na sledećem albumu iz '93. od osam pesama ima osam hitova: "Zbogom mala", "Usne vrele kao žar", "Ne brini se", "Ne voliš me više ti", "Da li veruješ", "Daj mi tvoje crne oči", "Od kada te pored mene nema", "Vatra i vino". Kad se u Jugi najviše ginulo, Nino je bio na estradnom vrhu. Kad je kutija šibica vredela pet milijardi dinara, sećam se, odvojio sam pravo malo bogatstvo za ovaj ZAM-ov cd. I sledećim albumom za PGP iz '94. overava svoj uspeh sjajnim pesmama: "Šta ću mala s tobom", "Udahni duboko", "Zaćutale sve gitare" i, naročito, "Divlji mirisi", koji se više slušaju u 21. nego u 20. veku. I tako, hit za hitom, '99. snima jednu od najslušanijih namenskih pesama, domaćinsku dvojku "Ti si ćerko tatin sin", svog najuspešnijeg kompozitora Zorana Matića.

Pevao je napadački, punog srca, predajući se publici do kraja. Vladao je scenom i repertoarom. Pored aktuelnih pesama današnjih kompozitora - Zorana Matića, Perice Zdravkovića, Steve Simeunovića, Zlaje Timotića, Fute i Marine - posedovao je čitav "arsenal" sevdaha i Šumadije. Znao je kao verni slušalac mojih radio emisija da mi poruči - Hoću da mi pustiš "U ranama srce moje", ali, ne od Azemine Grbić nego original od Radmile Mihajlović!

Nino je, kao nijedna zvezda turbo folka, poštovao i stare kolege i stare pesme.

Nino Rešić Printskrin: YouTube/MELOS MARKETING

Bio je lako zaljubiv u žene i neizlečivo zaljubiv u pesmu. Koliko je samo obožavateljki zavoleo, po nekoliko na jednom nastupu, pa patio kad je morao da se odluči. Dođe u moju emisiju na radiju pa mi mazne koleginicu! Patnju za ženama lečio je knjigom, alkoholom i starim sentišima. Pozajmljivao je knjige iz moje starinarnice, upijao malo skuplje pesme iz mojih radio emisija. Čim izbunarim neku zaboravljenu pesmu, Nino se oduševi. Tako je presnimio nekoliko stariteta: "Oči su moje mutne od dima", "Ja je zovem meni da se vrati", "Pevaj prijatelju", "Bilo je lepo i tebi i meni", "Sve si mi zabranila", "Idi, moram da ti kažem".

Mnoge naše noći behu bez svanuća, sve dok se Ninova boemija nije pretvorila u samoubilačko pijanstvo. Druge je lečio pesmom, a sebe trovao alkoholom. Tako je i okončao pre 12 godina, 18. oktobra 2007.

Znam da je dosta čitao, ali, izgleda da mu promače ona Andrićeva - Ko rakijom tugu leči, taj ne ozdravlja od tuge, već umire od rakije. Usledila su i duhovna lutanja. Zbog žena je menjao i veru i ime (Amir, Nikola, Nino). Pitam se, kako se predstavi svevišnjem?

P.S.

Na mramornoj steni zlatna slova pišu:

Ti najbolji brate

Tako ću te zvati

U mom srcu živiš

Tu ćeš i ostati

Voleo si život

Imao si mladost

Bio naša sreća

Bio naša radost

Sudbina ti ne dade

Da dočekaš starost

(Telegraf.rs/Goran Milošević)